Српски динар је у самом врху најстаријих валута на свијету – 057.гр

0
243

Српски динар је у самом врху најстаријих валута на свету које су још увек у званичној употреби.

Коју год листу најстаријих новчаних јединица које су још увек у употреби да орворите, прнаћићете тамо српски динар међу прве три.

Увек је ту британска фунта која се користи званично од 1222. године, мада има коришћења енглеске фунте као новца још од отприлике 800. године.

Ту је увек и руска рубља која се континуирано користи још од почетка 13. века тј. око 1200. године.

И ту такође долазимо до српског динара који се званично користи од 1214. године, што видимо у повељама брата Светог Саве краља Стефана Првовенчаног (1196–1227) који помиње употребу његовог динара.

Међутим, те листе најстаријих валута које су данас у употреби ће морати ускоро да мењају редослед, јер по најновијим истраживањима, ковање српског динара је први отпочео српски кнез Свети Јован Владимир око 1000. године.

Захваљујући истраживању археолога Рашка Рамаданског, знамо да је негде, у првом делу власти првог српског свеца и кнеза Светог Јована Владимира, пре покоравања српских земаља од стране бугарског устаника јерменског порекла Самуила (976–1014), постојало ковање српског новца са ликом овог свеца/кнеза и натписом на латинском језику: „BLADIMIRVS“.

Овај новац је рађен по узору на ромејске новчанице у то време.

На аверсу тог динара Светог Јована Владимир види се приказ српског кнеза Јована Владимира, припадника династије Војислављевића, друге познате српске династије након Властимировића. Он држи орб и скиптар у рукама са круном на глави, као и ромејски узори у то време.

На реверсу се налази Крст уписан у круг и около је натпис на латинском: „BLADIMIRVS“.

Појава латинизованих српских имена исписаних латинским језиком у раном средњем веку није уопште необична појава. Сетимо се на пример крстионице српског кнеза Вишеслава из 8. века на којој срећемо његово име као „WISSASCLAVO“. Имамо рецимо такође и писмо из 873. године у коме римски папа Јован VIII пише српском владајућем кнеза Мутимиру Властимировићу (Стројимировом брату) у коме га назива „MUNTIMERUS“ итд.

Такође, ми Срби смо били у раном средњем веку настањени у највећој мери, на територији која је прпадала Римској Цркви тада још увек неподељене и јединствене Хришћанске Цркве. Да је то тако видимо и по црквеној терминологији која до дан данас живи међу Србима, а потиче из латинског језика попут „COMpater“ из ког потиче наш „КУМ“ или „altare“ тј. наш „олтар“ или „oleum“ „уље“. То такође показује да је, поред грчког језика (какав срећемо рецимо на Стројимировом прстену „Κ[ύρι]ε βοήθ[ησον] Στροϊμήρ“) и употреба латинског језика у Србији раног средњег века била итекако заступљена.

Негде у овом периоду, поред нашег кнеза Јована Владимира Војислављевића, у Европи имамо још два владара са именом „Владимир“:

—Владимир Расате бугарски владајући кнез у периоду од 889. до 893. године, и

—Владимир I Велики кнез Кијевске Русије, који је владао од 978. до 1015. године и који је 988. године покрстио читаву Русију.

Како сад знамо да овај новац није ковао бугарски или руски кнез Владимир, који су владали отприлике у исто време као и српски Владимир?

Просто системом елиминације долазимо до закључка да је ово сигурно новац српског кнеза који је столовао из Скадра Светог Јована Владимира.

Бугарски кнез Владимир Расате, син првог бугарског хршћанског кана/кнеза Бориса Михаила, које био у српском заробљеништву, када је почетком 9. века српски кнез Мутимир жестоко поразио Бугаре, не може бити ковач овог новца просто зато што је био отпадник од Хришћанства. За разлику од оца Бориса Михаила, Владимир је за време своје кратке и турблентне власти покушао да укине Хришћанство и да се врати у паганизам, тако да он сигурно не би правио новац са својим ликом уз хришћанску симболику.

Велики руски тј. кијевски кнез Владимир I Велики Свјатославич такође не може бити ковач овог новца јер он током своје власти већ увелико кује и сребрни и златни новац али тај новац је у то време у Русији већ кован на ћириличном писму. Не постоји ниједан руски новац који је кован на латинском.

Србија је у средњем веку доста користила латински језик и имамо чак новце Немањића коване и на латинском, тако да системом елиминације долазимо до јединог ваљаног закључка да је ово у питању први познати ковани српски новац и да га је ковао српски кнез Јован Владимир Војислављевић.

До сада се сматрало да је најстарији пронађени српски новац ковао српски краљ Радослав Немањић око 1230. године у својој престоници Расу.

Међутим, археолошким истраживањима ковање првог српског новца засигурно можемо померити за више од 200 година у прошлост, у време Светог Јована Владимира.

 

/Историја Срба/