Трифко Грабеж, Паљанин у „Младој Босни“ – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

Трифко Грабеж (Пале, 28. јун 1895—Терезин, 21. октобар 1916), учесник Сарајевског атентата.

Рођен је 28. јуна 1895. године на Палама. Његов отац Ђорђе био је српски парох на Палама. Завршио је четири разреда гимназије у Сарајеву, а онда је школовање наставио у Тузли. У Тузли се задржао само пола године, зато што је био искључен из школе због напада на професора.Био је кажњен и на 14 дана затвора. Још као ђак у Тузли постао је члан Младе Босне. Отишао је маја 1913. у Београд, где се приватно школовао, а прве испите за пети и шести разред положио је пред Ускрс 1914. године. Становао је заједно са Гаврилом Принципом. Дружио се и са Недељком Чабриновићем. Након испита месец и по дана боравио је на Палама, а око 1. маја 1914. вратио се у Београд.

Када се вратио у Београд Гаврило Прицип и Недељко Чабриловић потакли су га да одлуче да изврше атентат на престолонаследника Франца Фернинанда у време његове планиране посете Сарајеву. Да би имали оружје за извршење атентата ступили су у контакт са Војиславом Танкосићем и Миланом Цигановићем. Њега и Гаврила Принципа Цигановић је на стрелишту код Топчидера подучавао како се пуца из револвера. Чабриновића је подучавао Милан Мојић. Цигановић им је показао како се активира и баца бомба. Добили су шест бомби и четири револвера од Милана Цигановића и Војислава Танасковића и из Београда су кренули 28. маја 1914. Заједно са Принципом и Недељком Чабриловићем уз помоћ поверљивих људи дошао је до Лознице. Због Чабриновићеве неопрезности раздвојили су се, па је Чабриновић први дошао у Тузлу и ту је сачекао Грабежа и Принципа, па су заједно стигли 4. јуна до Сарајева. Након доласка у Сарајево свако је отишао својим путем, а Грабеж је отишао код родитеља на Пале. До атентата долазио би накратко у Сарајево, а време је углавном проводио са учитељицом са Пала Лепосавом Лукић.

На сам дан атенатата 28. јуна 1914. састао се са осталим атентаторима, а узео је пиштољ, бомбу и цијанкалиј. Био је међу шесторицом атентатора, који су се спремали да изврше атентат на Франца Фердинанда. У тренутку атентата налазио се код Градске већнице. Међутим поколебао се и није бацио бомбу. Постоји више верзија о разлозима зашто није бацио бомбу. У истрази је изјавио да није имао снаге за такво нешто. На суђењу је рекао да су га опазила два детектива. Истражни судија Пфефер је навео да Грабеж није пуцао због надвојвоткиње. Грабежов пријатељ Добросав Јевђевић навео је да се Грабеж поколебао, јер је на том месту било много старих жена и деце. Данило Илић га је јутро пред атентат поколебао говорећи му да нема смисла да се убије престолонаследник, јер би то могло да само штети Словенима. Када је Гаврило Принцип извршио атентат Грабеж је успео да побегне са лица места на Пале и сакрио је оружје.

Одмах након атентата Грабеж је покушао да отпутује са Пала према Вишеграду, али пошто није имао специјалне пропуснице полиција га је ухапсила. Код њега су нашли пасош, из кога се видело да је 30. маја прешао из Србије, па је због тога спроведен у Сарајево под сумњом, да је са Принципом и Чабриловићем пред атентат допутовао из Србије. У полицији је био мучен и злостављан. Поред осталих мучења потапан је у воду, али ништа није хтео да призна. Након тога још жешће су га мучили детективи, али нису могли да извуку никакво признање.

На суђењу је истицао право тираноубиства и да је циљ револуционарно уништење Аустроугарске и ослобођење Јужних Словена. Изјавио је да Словени треба да добију иста права као и други народи у Аустроугарској. Нагласио је да је Франц Фердинанд био иницијатор ванредних мера и велеиздајничких процеса и велики непријатељ Словена. Осуђен је на двадесет година тешке тамнице и пост сваког трећег месеца. Гаврило Принцип, Недељко Чабриловић и Грабеж послани су 2. децембра 1914. на одслужење казне у војном затвору у Терезину.Путовали су у пратњи жандара у специјалном вагону са навученим завесама. У затвору у Терезину били су оковани оковима тешким десет килограма. Грабеж је 21. октобра 1916. умро од исцрпљености због сталне глади.