Trifko Grabež, Paljanin u „Mladoj Bosni“ – GLAS REGIJE.057

Trifko Grabež (Pale, 28. jun 1895—Terezin, 21. oktobar 1916), učesnik Sarajevskog atentata.

Rođen je 28. juna 1895. godine na Palama. Njegov otac Đorđe bio je srpski paroh na Palama. Završio je četiri razreda gimnazije u Sarajevu, a onda je školovanje nastavio u Tuzli. U Tuzli se zadržao samo pola godine, zato što je bio isključen iz škole zbog napada na profesora.Bio je kažnjen i na 14 dana zatvora. Još kao đak u Tuzli postao je član Mlade Bosne. Otišao je maja 1913. u Beograd, gde se privatno školovao, a prve ispite za peti i šesti razred položio je pred Uskrs 1914. godine. Stanovao je zajedno sa Gavrilom Principom. Družio se i sa Nedeljkom Čabrinovićem. Nakon ispita mesec i po dana boravio je na Palama, a oko 1. maja 1914. vratio se u Beograd.

Kada se vratio u Beograd Gavrilo Pricip i Nedeljko Čabrilović potakli su ga da odluče da izvrše atentat na prestolonaslednika Franca Ferninanda u vreme njegove planirane posete Sarajevu. Da bi imali oružje za izvršenje atentata stupili su u kontakt sa Vojislavom Tankosićem i Milanom Ciganovićem. Njega i Gavrila Principa Ciganović je na strelištu kod Topčidera podučavao kako se puca iz revolvera. Čabrinovića je podučavao Milan Mojić. Ciganović im je pokazao kako se aktivira i baca bomba. Dobili su šest bombi i četiri revolvera od Milana Ciganovića i Vojislava Tanaskovića i iz Beograda su krenuli 28. maja 1914. Zajedno sa Principom i Nedeljkom Čabrilovićem uz pomoć poverljivih ljudi došao je do Loznice. Zbog Čabrinovićeve neopreznosti razdvojili su se, pa je Čabrinović prvi došao u Tuzlu i tu je sačekao Grabeža i Principa, pa su zajedno stigli 4. juna do Sarajeva. Nakon dolaska u Sarajevo svako je otišao svojim putem, a Grabež je otišao kod roditelja na Pale. Do atentata dolazio bi nakratko u Sarajevo, a vreme je uglavnom provodio sa učiteljicom sa Pala Leposavom Lukić.

Na sam dan atenatata 28. juna 1914. sastao se sa ostalim atentatorima, a uzeo je pištolj, bombu i cijankalij. Bio je među šestoricom atentatora, koji su se spremali da izvrše atentat na Franca Ferdinanda. U trenutku atentata nalazio se kod Gradske većnice. Međutim pokolebao se i nije bacio bombu. Postoji više verzija o razlozima zašto nije bacio bombu. U istrazi je izjavio da nije imao snage za takvo nešto. Na suđenju je rekao da su ga opazila dva detektiva. Istražni sudija Pfefer je naveo da Grabež nije pucao zbog nadvojvotkinje. Grabežov prijatelj Dobrosav Jevđević naveo je da se Grabež pokolebao, jer je na tom mestu bilo mnogo starih žena i dece. Danilo Ilić ga je jutro pred atentat pokolebao govoreći mu da nema smisla da se ubije prestolonaslednik, jer bi to moglo da samo šteti Slovenima. Kada je Gavrilo Princip izvršio atentat Grabež je uspeo da pobegne sa lica mesta na Pale i sakrio je oružje.

Odmah nakon atentata Grabež je pokušao da otputuje sa Pala prema Višegradu, ali pošto nije imao specijalne propusnice policija ga je uhapsila. Kod njega su našli pasoš, iz koga se videlo da je 30. maja prešao iz Srbije, pa je zbog toga sproveden u Sarajevo pod sumnjom, da je sa Principom i Čabrilovićem pred atentat doputovao iz Srbije. U policiji je bio mučen i zlostavljan. Pored ostalih mučenja potapan je u vodu, ali ništa nije hteo da prizna. Nakon toga još žešće su ga mučili detektivi, ali nisu mogli da izvuku nikakvo priznanje.

Na suđenju je isticao pravo tiranoubistva i da je cilj revolucionarno uništenje Austrougarske i oslobođenje Južnih Slovena. Izjavio je da Sloveni treba da dobiju ista prava kao i drugi narodi u Austrougarskoj. Naglasio je da je Franc Ferdinand bio inicijator vanrednih mera i veleizdajničkih procesa i veliki neprijatelj Slovena. Osuđen je na dvadeset godina teške tamnice i post svakog trećeg meseca. Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrilović i Grabež poslani su 2. decembra 1914. na odsluženje kazne u vojnom zatvoru u Terezinu.Putovali su u pratnji žandara u specijalnom vagonu sa navučenim zavesama. U zatvoru u Terezinu bili su okovani okovima teškim deset kilograma. Grabež je 21. oktobra 1916. umro od iscrpljenosti zbog stalne gladi.