Врховни командант Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата, Драгољуб Дража Михаиловић стрељан је на данашњи дан 1946. године у Београду, а локација његовог гроба као и многе мистерије “Чичиног” живота и дан данас изазивају бројне полемике и деле народ. Бреме издаје, крст сарадње са окупатором или пак верност краљу и мањкавост лукавства пред најездом таласа комунизма коштале су Михаиловића положаја, части, слободе, а на крају и живота.
Нашао се његов четнички одред у вихору новог пролетеријатског заноса који је лебдео над Европом, што је у многоме одредило будућу судину Југославије, као и победу партизана у грађанском рату.
По његовом завршетку, нове власти решиле су да се обрачунају са свим противницима, а први међу њима био је ко други но генерал Дража Михајловић.
У спектакуларној, дуготрајној акцији ОЗНА-е, Михаиловић је ухапшен и приведен суду, који је пресуду донео и пре његовог хватања.
Смрт је била неизбежна, а највећу бол присталицама четничког покрета и седам и по деценија касније представља чињеница да је локација његов гроба и даље непозната.
Врховни командант Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата, Драгољуб Дража Михаиловић стрељан је на данашњи дан 1946. године у Београду, а локација његовог гроба као и многе мистерије “Чичиног” живота и дан данас изазивају бројне полемике и деле народ. Бреме издаје, крст сарадње са окупатором или пак верност краљу и мањкавост лукавства пред најездом таласа комунизма коштале су Михаиловића положаја, части, слободе, а на крају и живота.
Нашао се његов четнички одред у вихору новог пролетеријатског заноса који је лебдео над Европом, што је у многоме одредило будућу судину Југославије, као и победу партизана у грађанском рату.
Према речима историчара, иако су комунисти тврдили да је сахрањен на Ади, верује се да је место погубљења и закопавања тела био Топчидер.
Најодликованији српски војник свих времена је пред смрт брутално претучен и искасапљен секиром, а на чувеној слици која је настала непосредно после убиства, види се тело Михаиловића без десне руке. Управо та слика изазвала је велико интересовање и пометњу, а према речима историчара Милосава Самарџића направљена је у три примерка.
-Фотографија мртвог Драже израђена је у три примерка за Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и Светислава Стефановића. Направљена је да би постојао доказ о извршеном задатку, а фотографија искасапљеног генерала први пут објављена је у италијанској штампи, два или три месеца након убиства, после чега је Тито наредио истрагу како се то догодило. Ова украдена фотографија у Србију се вратила 1992. године, када ју је бивши обавештајац Загорка Васић донела из Калифорније, а пуковник Титове гарде у пензији потврдио је да је аутентична. Александар Лека Ранковић тражио је да се негатив уништи – тврди Самарџић.
Иако је деценијама носио бреме издајника и као мртав био најомраженији човек Југославије, по смрти Јосипа Броза Тита, Србију поново креће да обузима занос национале свести у којој се и оживаљава лик Драже.
Управо због тога, Виши суд у Београду га је 14. маја 2015. године рехабилитовао, уз образложење да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу. Тада су му укинуте све изречене оптужбе, због чега је постао званично неосуђиван.
