Бранко Чучак (Сарајево, 1. јул 1948 — Источно Сарајево, 11. децембар 2008) био је српски пјесник и књижевник. Поезија Бранка Чучка је уврштена у више антологија, а његова дјела су превођена на многе језике. Његова поезија уврштена је у антологију српског пјесништва на њемачком језику. Ријеч је о Антологији српске поезије друге половине 20. вијека, под насловом „Десет дека душе“ објављена у Лајпцигу 2011. године. Приређивач антологије је чувени њемачки писац Роберт Ходел, који је одабрао 28 српских пјесника рођених између 1940. и 1960. године, гдје се на првом мјесту у антологији налази Бранко Чучак, са седам пјесама из његових различитих збирки.
Одрастао је у Хан Пијеску, а у Сарајеву је завршио Учитељску школу и студирао на Филозофском факултету, гдје је живио до избијања рата. Послије завршетка сукоба живио је једно вријеме у Бања Луци, да би се касније вратио у родни град. Током живота стварао је у Хан Пијеску, Сарајеву и Бањој Луци. Умро је 11. децембра 2008. године у болници Касиндол у Источном Сарајеву. Сахрањен је на градском гробљу у Хан Пијеску.
Сваке године марта мјесеца у организацији Народне библиотеке „Бранко Чучак“ одржава се књижевна манифестација Чучкови књижевни сусрети
Дјела:
-
„О ништа и осталом“ (1971),
-
„Жестока мармелада“ (1976),
-
„Во у купусу“ (1981),
-
„Психички изглед“ (1984),
-
„Умијеће гутања кнедле“ (1988),
-
„Писана малим словима“ (1990),
-
„Помрчина виа Чамотиња“ (1995),
-
„Дирљиви магацин“ (1996),
-
„Лупа чекића у ремонтном заводу“ (1996),
-
„Мрсна перница“ (1997),
-
„Штипаљком за вјетар“ (Изабрани стихови, 2000. године),
-
„Горио к’о ове новине“ (2002).
-
„Човјече, у животу нисам чуо овако тужну причу“ (2004).
-
„Ову би воду требало окупати „(2005).
-
„Као након добро обраног бостана“ (2008).
-
Осим збирки поезије, потписао је књигу колумни: „Чуво сам Титу“, као и књигу новелета „Ива путује радничком класом“.
-
Књижевни таленат исказао је и у романима: „Ми се знамо од посљедњег дана“, и „Љута битка за собу Шарлот“.
