„Нож“ Вука Драшковића распрода се у даху широм Херцеговине. Ускоро се почео снимати и филм, а један дио снимао се и у нашој општини, у селу Баљцима.
Бијаше пазарни дан у Билећи, а у њој филмска екипа. „Сиктер ефендија“ загледа статисте наоружане до зуба. Коњи вуку топове, а пјесма се ори широм Билеће. Службеника, којег одреди Предсједник општине да обавијести народ о снимању филма, понесе атмосфера и запи се у оближњој кафани.
Када пар сељана са Баљака бануше на Хаџибегово брдо заледише се од страха. Видјеше усташе како крећу на њихово село. Док им заставе лепршају на повјетарцу, бацају бомбе и пуцају из пушака. На другом крају Билеће, увише касарне, заштекташе митраљези. Рикнуше топови и бацачи. Истовремено, у Подосоју букну пламен. И док се појачава паљба на „Стрелишту“, гдје је билећки војни батаљон изводио вјежбе, као и пламен по Подосоју, од паљења стрњике, сељани закључише да пада Билећа. 
Направише план. Све што је за пушку хитно на положај. По двојица да се изаберу и да узбуне погранична села Врбицу, Делеушу, Влахињу, Богдашиће итд, да би они обезбиједили бокове. Истовремено, да се хитно организује збијег жена са дјецом и нејачи дубље у Црну Гору.
За вођу изабраше В.В., добровољца из Одесе. Док В. прави ратни распоред, примијетише и пар четника са барјаком, у разговарали са усташама. Закључише да су маскирани да би лакше заварали народ. У тај час долазе Бјелице, сви под оружјем, и заузимају бусију. Курири одлазе за Бањане и Гацко. Док траже начин да се успостави веза са Требињем и Гацком, пјесме Павелићу достижу врхунац. Хаџибегово брдо одзвања дозивањем: Хусо, Јашаре, Хамиде, Адеме..
У исчекивању усташког напада, налеће и први аероплан. Вођа не дозвољава отварање ватре по њему, да се не би одао положај. Старији, са сјетом и уздахом, призивају Риста Ждрала који је у II свјетском рату оборио авион са зликовцем Францетићем. И док је аероплан губио траг према Гацку, наста урнебес. Четници у јуришу пуцају и бацају бомбе. Пуцњава је толико јака да се више и не чују међу собом. Неки кроз дим примијетише болничка кола како вијугају уз Баљачку страну..
Када се возило Билећког Дома здравља заустави, возачу Самарџићу се заледи крв у жилама када виђе наоружане сељане. Наста расправа. Па општи смијех. Све се заврши у кафани општим весељем.
Вук Драшковић у средини масе збија шалу на рачун догађаја, и бесплатно дијели књиге сељанима. Берчек плаћа туру за туром, слави други рођендан. А како и не би. Сазнао је сурову истину: тројици ратника, који су чекали да вођа В. опали прву пушку, био је на нишану.
Вук измоли предсједника општине да службеник не добије казну, јер се све срећно завршло. Створило се ново пријатељство за дуго памћење. Ипак, Кокољ биљежи, службеник доби надимак „Сиктер ефендија“ као успомену на догађај..
Преузето
