Невријеме праћено снијегом и јаким јутарњим и вечерњим мразевима који су половином тек минулог априла захватили подручје општине Рогатица по свему судећи нанијело је велике штете тек процвјеталом воћу, казује предсједник Општинског удреужења воћара Слободан Обреновић. Штете се тренутно не могфу процијенити, али је сигурно да су велике и да ће, примјера ради, род шљива, којих на подручју општине има око 75.000 стабала различитих сората, бити знатно испод уобичајених количина. Боље нису прошле ни трешње, којих има око 1.600 стабала, ране јабуке и крушке са преко 14.800 стабала, а на орасима којих има нешто више од 1400, који су били у фази ресања и већ увелико обучени у зелену одору, потпуно су уништени и питање је колико ће им требати да се опораве, али је сигурно да ове године неће дати ни једног ораха, а доста њих ће као посљедицу имати сушење цијелог стабла. И она стабла која се опораве и наредне године неће дати плод, зна се из неких ранијих година, додао је Обреновић.
Воћаре у Рогатици брине и чињениц што ће ово бити друга година заредом у којој је воће поидбацило и није га било ни за јело а да се не говори за тржиште. То је за њихове власнике велика штета и ради тога што су одавде, посебно са подручја Жепе, Козића, рогатичке котлине, Гучева и других мјесних зајењдница на тржиште или у каце за произвопдњу ракије одлазиле тоне и тоне сирове шљиве. Није занемариван ни процес сушења шљива, посебно од како је Удружење воћара обезбиједило модерну сушницу која је уз врло повољне услов била на располагању њиховим члановима и осталим већарима за сушење воћа свих врста и у неограниченим количинама.
Шта ће од тога бити ове године велико је питање, чак и да ли ћемо уопште активирати нашу сушницу, пита се Обреновић.
Иначе, према нешто старијим подацима из Ођељења за привреду Општинске управе, уз око 75.000 стабала шљива на подручју општине има и око 14.800 стабала јабука, 1600 стабала трешања, скоро 1500 ораха, преко 100 вишања и око 50 грмова љешника. Ту су још и крушке и друге врсте воћа, па и у плантажном узгоју којом се, истина у мањем обиму, бави Горан Крлић у Татиници, у кањону Дрине, Дарко Кнежевић, Љубиша Рацковић, Игор Кушић, Милан-Бен Ђерић и неки други у Рогатици и околини.
Сретен Митровић