У акцији 1000 основних школа у БиХ 1975. године, на подручју општине Рогатица изграђене су нове зграде централне школе у Рогатици, која не случајно носи име Светог Саве, Припечку и Спомен школа у Округлом и оне све ове године обиљежавају 50 година постојања. Нажалост због ратних дешвања, 1992-1995, и миграције становништва зграде школа у Припечку и Округлом су затворенеи у доброј мјери девастиране. На ногама је, уз дораду на крову и модернизацију фискултурне сале, зграда централне школе у Рогатици, сија пуним сјајем и у њој као главној у општини, настава се одвија нормално. Смјењују се генерације ученика и наставног и осталог особља.
У плејади просвјетних радника који под сводовима овог храма образовања и васпитања нашла се, по рођењу Војвођанка, учитељица Снежана Пјевчевић из Зрењанина. Она је као млад просвјетни радник – дипломирани учитељ, без сталног запослења у родном крају и околини, по основу конкурса дошла у Рогатицу 1999. године. Дошла, овдје свила породично гнијездо, и остала до данашњих дана и све у просвјети и са ученицима.
Кад сам дошла као професор разредне наставе са високом стручном спремом, а ја волим да кажем као учитељица, јер је то моје омиљено звање ради кога сам и отишла у просвјету, примила сам разред са 31 учеником и од тада извела ћетири генерације. На почетку мога рада просјек ученика у једном разреду био је 30 и више. Сада је, нажалост, просјек око 20 и то ме као већ окорјелог просвјетара боли, казује Снежана која је уз тек минулу школску славу Свтог Саву, била један од 25 лауреата Светосавске награде“Наши учитељи“ коју је за изузетне резултате и залагања у раду у области основног васпитања и образовања ученика, додијелило ресорно миниистарство у Влади Републике Српске за школску 2024/2025. годоину.
Лијепо је бити носилац овде престижне награде која је први пут дошла у нашу школу и ја сам ради тога поносна и радосна јер ми је указана част да је примим између шездесетак просвјетних радника у нашој школи. Она је признање не само мени него и свим мојим колегама са којим сам као „странац“ радила и радим ево већ скоро пуне три деценије. Прилика је да се дичимо сви. Јер, није мала ствар бити лауреат ове вриједне награде, а нису је још добиле колеге из доста других сусједних општина. Она нас све у школи обавезује да више и боље радимо међу и са ученицима са убјеђењем да какав темељ поставимо ми у основној школи, на томе ће се градити личност сваког дјетета цијелог живота, рече Сннежана након што је примила Светосавску награду убијеђена да се повезивањем наставних садржаја са свакодневним животом значајно може утицати на развој цјелокупне личности дјетета.
Светосавска награда коју је Снежала донијела у своју школу састоји се од Повеље, скромног новчаног износа, медаљона са ликом Светог Саве и књиге Травничка хроника нашег јединог нобеловца Иве Андрића.
Још да се каже и то да је Снежана једно вријене, један мандат, као запажен просвјетни радник, одрадила и на пословима диектора школе. Каква је била као директор – знају тадашњи ученици и радници ове образовно-васпитне установе.
СРЕТЕН МИТРОВИЋ
