Каже ово писац и публициста Славиша Павловић наводећи како се најежи на поруке и констатације спонзора резолуције да ће овај документ, када буде усвојен, наводно допринијети помирењу у БиХ, али и у самом региону.
– То наравно да није тачно. Тренутно, када је читав свет обузела пропаганда, када нико не тражи истину и суштину, резолуција ће само нанети штету. Али ако погледамо дугорочније, њен ефекат у деценијама испред нас постаће другачији. Када се промене системи, а то је неминовно, историчари будућих генерација на овај документ ће гледати као на симбол неправде једног времена – каже Павловић.
Поводом сједнице Генералне скупштине УН, која је заказана за 23. мај, још једном се огласио и израелски историчар и стручњак за холокауст и ратне злочине Гидеон Грајф поручујући да би изгласавање ове резолуције о Сребреници био опасан преседан.
– Ово би могло додатно политизовати историјске трагедије и ометати напоре ка истинском помирењу и разумијевању – истакао је Грајф који је био и предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године.
Слично мишљење је изнио и директор Центра “Симон Визентал” Ефраим Зуроф поручујући да се нада да резолуција о геноциду у Сребреници неће бити усвојена, наводећи да су Уједињене нације најгоре мјесто за гласање о том питању јер је ријеч о “политичком гласању, а не историјској анализи”.
– Дефиниција геноцида јесте намјера да се избрише, да се потпуно уклони нација, земља или одређена етничка група. Како можемо да злочин у Сребреници назовемо геноцидом ако су српске трупе допустиле да 25.000 од 33.000 људи који су били у Сребреници оде кући без да их повриједе на било који начин – указао је Зуроф.
Иза кулиса
На питање у којој мјери ће закулисне радње и притисци на мале државе утицати на исход гласања о резолуцији, Грајф каже да је заиста забрињавајуће да закулисне радње и притисци на одређене чланице УН могу утицати на процес доношења одлука и гласања у Генералној скупштини. Сматра да такав неприкладан утицај подрива интегритет процеса одлучивања и угрожава објективност коначног исхода.
– Зато је од суштинског значаја да се одлуке ове величине доносе на основу чињеничних доказа, темељне анализе и разматрања ширих импликација на регионалну стабилност и међународне односе. Сваки покушај да се изврши неприкладан притисак или манипулише процесом доношења одлука подрива принципе транспарентности, правичности и поштовања права суверених нација да доносе независне пресуде – каже Грајф.
Сматра и да ће резолуција, уколико буде усвојена, отворити Пандорину кутију сличних оптужби у другим дијеловима свијета, те да се он плаши једног таквог сценарија. Додаје и да инсистирање на означавању српског народа као геноцидног у контексту Сребренице одражава дубоко забрињавајући тренд политизације историјских трагедија.
– Крајњи циљ иза оваквог инсистирања може варирати, али често укључује геополитичке интересе, домаће политичке обзире и покушаје обликовања историјских наратива за стратешку предност – навео је Грајф.
Историчар Предраг Марковић каже да озбиљни научници, као што је Дирк Мозес, сматрају да је сам концепт геноцида веома сумњив, јер замагљује многе друге злочине против цивила као што су бомбардовања градова, колатерална штета, па чак и санкције.
– Инфлација употребе те прејаке речи геноцид заиста не доприноси помирењу, па чак ни разумевању историје. Она може да има веома штетне последице. Реч геноцид се користи површно и злоупотребљава у политичке сврхе. Када се тако прејаком речју назове нешто што нема страхотну величину “правог” геноцида, оправдано се јавља стрепња да таква употреба банализује и релативизује оне догађаје који су несумњиво геноциди – поручио је Марковић.
Марко Блажић из Центра за друштвену стабилност наводи да они који су чинили најстрашније геноциде кроз историју, Њемачка и Руанда, иницирањем резолуције о Сребреници у УН сада покушавају да ураде ревизију историје. Категоричан је и да ће ова резолуција умањити значење и тежину ријечи геноцид, која је смишљена да опише најстрашнији злочин који може да спроведе људска рука.
Блажић напомиње да код самог термина геноцид постоји проблем зато што је он као такав дефинисан 1948. године, због чега геноциди који су се десили прије тога не могу тако да буду окарактерисани у УН.
Додаје да због тога геноцид Турака над Јерменима из 1915. године није могао да буде усвојен у УН, али да су скупштине појединачних држава то усвајале, попут Француске која је у својој скупштини усвојила да се десио геноцид над Јерменима 1915. године.
– Свакако имате Други светски рат, геноцид у НДХ, у Африци, у Руанди се десио геноцид када је убијено више од 800.000 припадника другог племена. То су неки примери који су неспорно геноцид и када упоредите злочин који се десио у Сребреници са овим епохалним страдањима Јермена, Јевреја, Срба у НДХ, види се да је ово чисто политичка резолуција – изјавио је Блажић.
Историчар Богдан Живковић са Балканолошког института САНУ, а коментаришући најаве да ће Црна Гора гласати за ову резолуцију, истакао је како је очигледно да се ова земља нашла под великим притиском САД.
Главна мета
Живковић је рекао да су амандмани које је предложила Црна Гора покушај премијера Спајића да сачува своју владу која умногоме зависи од Срба, као и да умири велики дио јавности који се противи доношењу резолуције о Сребреници. Додаје и да, према ономе што тренутно знамо, може очекивати да ће резолуција о Сребреници бити усвојена, али и да је од изузетне важности да се минимизира њен легитимитет.
Што се тиче другог црногорског амандмана, који је одбијен од стране спонзора резолуције, а који је говорио о неповредивости Дејтонског споразума и очувању садашњег уређења БиХ, Живковић каже да је резолуција, у ствари, покушај извлачења из фрагилног баланса који је настао након рата.
– И овде се ради о томе да и та резолуција потцртава да Америка ради оно што говори да не ради. Дакле, овом резолуцијом се каже да се не нарушава уставно уређење БиХ, а заправо се на томе ради. То је нека врста реторичке варке САД којом се покушава сакрити оно што је истина, а то је да је главна мета тога дејтонско уређење Републике Српске – закључио је Живковић.
Важна битка
Социолог Владимир Вулетић сматра да се питање резолуције о Сребреници тиче свих Срба у региону, наводећи да се ради о важној битки.
– Када се поведе питање геноцида, ако је неко некога оптужио за тако страшне ствари, онда се полази од претпоставке да то није чинио потпуно бесмислено, и јако вам је тешко да се супротставите и кажете да нешто није. Из тог разлога је читава ова прича покренута, сада је улог много већи – оцијенио је Вулетић.
/Вељко Зељковић/
