Свјетски дан спавања, обиљежава се од 2008. године под покровитељством Свјетског друштва које проучава медицинске аспекте сна, с циљем подизања свијести о поремећајима спавања.
Ове године Свјетски дан спавања обиљежава се 15.марта под слоганом “Једнакост сна за глобално здравље”.
Свјетски дан спавања је прилика да се промовише здравље сна заједно са хиљадама других стручњака и заговорника здравља спавања.
Колико квалитетан сан утиче на наше здравље и благостање, питали смо запослене у нашој установи, доктора Мила Јевтића, специјалисту психијатрије и мастер психолога и трансакционог аналитичара-практичара, Огњена Пјана.
Миле Јевтић, специјалиста психијатрије, истакао је:
Спавање је периодични и привремени прекид будности у коме је моторна инактивација скоро потупна, свијест о спољашној средини максимално редукована, при чему је повишен праг реактивности и рефлексне надражљивости. Може се дефинисати и као стање смањене перцепције и реаговања на спољашње дражи које је физиолошко, реверзибилно и рекурентно и које је праћено сложеном комбинацијом бихејвиоралних (хркање, мрмљање ) и биолошких процеса (измјена дисања, рада срца, секреције хормона, терморегулације).
Оно протиче у релативном континууму, а електрофизиолошки показатељи (полисомнограм) омогућавају увид у цикличну организацију спавања. Та цикличност спавања подразумјева да се оно одиграва у епизодама: РЕМ (Рапид Еyе Мовемент)-параоксално брзоталасно спавање праћено брзим покретима очију и сањањем и НРЕМ- спороталасно спавање.
Сањање се одвија током РЕМ фазе. Буђење из РЕМ фазе у већини случајева омогућава сјећање на снове, док буђење из НРЕМ фазе веома ријетко. Психодинамски, сањање је сигурносни вентил који компензује постиснута нагонско-емоционална реаговања или превенира недаекватне реакције у будности. Фројд је сматрао да само снови које се понављају имају одређени значај у тумачењу. Психофизиолошке теорије виде снове као сложен интегративни процес дневних искустава (углавном визуелних) у смислу селекције и трајног фиксирања одређених информација. Теорије учења претпостављају да се током сањања, нова искуства пореде са старим и тако се издвајају потребни садржаји који се памте.
Критеријуми нормалног спавања се односе на уобичајно спавање у одређеном узрасту и одређеним условима. Одрасле одобе спавају у просјеку 6-8 сати ноћи, али постоје и здраве особе које спавају 3-4 сата сваке ноћи (кратки спавачи), 8-10 сати (дуги спавачи) или спавају двофазно (поподне и ноћу). Поред дужине спавања, веома је важан и квалитет (ефикасност) спавања који подлеже субјективној процени.
Поремећај спавања у многим случајевима представља један од симптома неког другог поремећаја, било менталног или тјелесног. Када су у питању примарни поремећаји спавања, могу се подијелити на дисомније и парасомније. Дисомније су примарно психогена стања код којих је доминантан поремећај у дужини, квалитету или у циклусу спавање-будно стање, а у чијој основи се налазе емоционални узрочници. Примери су инсомнија (незадовољавајући квалитет и квантитет спавања), хиперсомнија (претјерана поспаност током дана и напади спавања) и поремећај циклуса спавање-будно стање. Парасомније су ненормална епизодична збивања која се дешавају током спавања, која су у дјетињству углавном повезана са развојем, а у одраслих су доминантно психогена. Примери су ходање у сну (сомнабулизам), ноћни страхови и ноћне море.
Дијагноза поремећаја спавања се поставља кроз стандардни психијатријски интервју којим се утврђује да ли је поремећај спавања акута (пролазна, реактивна) сметња или хронично (понављано, трајно) стање. Такође, користе се и специјални упитници за оцјену квалитета спавања, општи соматски и неуролошки преглед, као и консултативни (ОРЛ, интернистички) прегледи, психолошко испитивање, лабораторијске и токсиколошке анализе и полисомнографија (ЕЕГ, ЕОГ, ЕМГ).
Опште терапијске мјере се односе на савјете и поступке из домена хигијене спавања и претпостављају стварање одговарајућих услова и комфора спавања: вентилација, температура, лежај, као и природне поступке и физиотерапијске процедуре за успостављање и одржавање будности током дана и обрнуто, релаксационе поступке и ритуале у току поподнева и вечери у циљу припреме за спавање (избјегавање, кафе, алкохола и других стимуланаса, великих количина течности). Психотерапијски поступци имају улогу у отклањању емоционалног застоја (укљештене емоције) кроз невербалне, индиректне психотерапијске поступке. Препоручује се аутогени тренинг, медицинска хипноза, релаксационе технике, музичка терапија, сензитивни тренинг, медитација, јога. Последња линија третмана би требало да буде медикаментозно лечење које подразумјева употребу хипнотика искључиво у дозама и трајању по савјету љекара.”
Огњен Пјано, мастер психолог и трансакциони аналитичар-практичар, открио нам је колики утицај мањак сна има на човјеково психичко функционисање:
“Ширење свијести о значају психичког живота, брига о менталном здрављу, као и рад на превенцији менталних потешкоћа донијели су свакодневно ослобађање од стигми и негативних предрасуда које су се везале за ово, темељно, људско право; право на достојанствен живот гдје се о менталним потешкоћама може слободно разговарати, гдје се оне не морају сакривати због страха од осуђивања и изоловања из друштва. Такође, та свијест је донијела и могућност да се психичке тегобе и потешкоће могу адекватно третирати од стране стручњака, у првом реду психијатара и психолога.
Као важна ствар се истиче и рад на менталном здрављу и када не постоје потешкоће.
Спавање је, такође, људска активност која значајно утиче на ментално здравље те захтјева бригу и његу, односно менталну хигијену.
Као битно се истиче усклађен ритам и структура времена у функционисању човјека. То значи да смо обезбједили довољан број сати за спавање и то у времену који је предвиђен за сан.
Мањак сна или потешкоће које се јављају и утичу на прекид ритма спавања могу имати штетан утицај како на човјеков емоционални живот (раздражљивост, љутња, низак праг толеранције на фрустрацију), тако и на отежано когнитивно функционисање (пажња, концентрација, памћење). Дуготрајне потешкоће у спавању могу озбиљно нарушити човјеково психичко функционисање.
Са друге стране, снови које сањамо су у психоанализи добили значај и од Фројдовог издања књиге Тумачење снова, они се сматрају важним при упознавању са несвјесним, тј. оним странама личности које су скривене и самом човјеку. Уколико имамо снове који се понављају, који су нам тешки, снове о којима не бисмо ни да мислимо након буђења, или ако се интересујемо за њихово значање како бисмо спознали сами себе, психоанализа и психоанализи блиски психотерапијски модалитети могу представљати мјесто на којима можемо добити професионалне одговоре.
Догађаји везани за наведени дан укључују расправе, презентације образовних материјала и изложбе које се одвијају широм свијета и путем интернета. У судјеловању прославе је укључено отприлике 70 земаља с укупно нешто више од 150 догађаја.
Ширите вијест о здрављу спавања на Свјетски дан спавања и помозите да се подигне свијест о спавању.
Делегати широм свијета представљају слоган Свјетског дана спавања 2024. “Једнакост сна за глобално здравље!”
НЕ ЗАБОРАВИТЕ – КВАЛИТЕТАН САН ЈЕ ОСНОВА ДОБРОГ ЗДРАВЉА!
