Ексклузивно насеље Београд на води по чаршији већ зову „Београд на естради”. Разлог – фолкери се већ одавно по таблоидима хвале да су постали власници и по неколико скупих некретнина на овој локацији. Обични грађани овим становима и даље могу да се диве само с реке. Јер, с просечном, месечном зарадом од 426 евра треба им много година рада и штедње да би себи могли да приуште и најмањи стан на овој престоничкој локацији.
Међутим, званични подаци о томе колико естрада зарађује у великом су раскораку с начином живота њених посленика о коме отворено причају. И док се с једне стране хорски хвале да редовно плаћају порез, подаци Пореске управе сведоче да су за првих шест месеци ове године по основу закључених уговора за извођење забавне и народне музике естрадни уметници пријавили 64. 817 295,69 динара, или око 550.000 евра..
Мали: Инфлација иде доле
Истовремено су извођачи народне и забавне музике за шест месеци платили порез на доходак грађана у износу од 7. 722 429,93 или 65.000 евра, колико кошта 20 квадратних метара у новоградњи на води. За плаћање пореза на додату вредност издвојили су 609.998,99 динара – 5.170 евра, док су за доприносе за обавезно социјално осигурање уплатили око 50.000 евра или 5.904.762,37 динара.
На питање где онај ко наступа плаћа порез – у Србији или у иностранству, у Пореској управи за „Политику” кажу, да је на основу Закона о порезу на доходак грађана, исплатилац дужан да са певачем закључи уговор на основу кога ће порезницима до петог у месецу доставити писано обавештење о томе. Уз то, морају да доставе и копију свих закључених уговора за претходни месец.
Уколико певачи и естрадни уметници немају закључен уговор или ако Пореској управи у прописаном року не доставе писано обавештење о томе порезници изричу меру привремене забране рада од 30 дана.
У Пореској управи наглашавају да се исплатиоцима прихода не сматрају они који за сопствене или потребе своје породице ангажују интерпретаторе, ансамбле и оркестре, имитаторе, илузионисте, менаџере… Додају да према важећом закону обавезу плаћања пореза имају правна и физичка лица која обављају регистровану делатност у угоститељству, туризму, а у својим или закупљеним објектима организују наступе.
Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, потврђује да до петог у месецу естрадни извођачи имају обавезу да Пореској управи доставе обавештење о закљученим уговорима за претходни месец.
Упркос високим казнама, које иду и до 60 одсто висине хонорара степен сиве економије на естради је и даље веома висок, наглашава проф. Горан Радосављевић
– Минимални порез који плаћају они који их ангажују је око 200 динара 17 одсто од уговорене суме. Тај порез плаћају сви који у Србији ангажују извођаче. Током прошле године влада је изменила одлуку о примени посебног колективног уговора за радно ангажовање естрадно-музичких уметника и извођача у угоститељству. Циљ је био да се уведе додатни ред у овој области – објашњава наш саговорник.
Према одлуци, власници угоститељских објеката дужни су да пре сваког наступа склапају посебне уговоре о делу са певачима и музичарима, а најмања дозвољена висина хонорара за сваког појединачно је 1.200 динара, каже професор. Онај ко наступа у иностранству, тај порез плаћа тамо према правилима те државе.
– Обавезу пријаве пореза имају они који ангажују естрадне уметнике. Уколико угоститељ доведе музичара који нема регулисане уговорне односе са њим на прописани начин, мораће да плати дажбине које износе чак 60 одсто од висине хонорара. Посебни тимови инспектора контролишу рад угоститељских и других објеката који ангажују извођаче са циљем да се спроведе овај пропис и смањи стопа сиве економије у овој области – објашњава наш саговорник.
– Ова регулатива је свакако допринела смањењу неплаћања пореза на естради. Међутим, слична регулатива постоји више од деценије и резултати су и даље слаби. Наиме, могуће је да се утврди накнада нижа од стварне и да се порез плати на минимални износ. Упркос високим казнама, које су и до 60 одсто висине хонорара, мислим да је степен сиве економије у овој области и даље веома висок – наглашава Радосављевић.
И много уређенијим земљама, додаје, није лако да се изборе за утајом пореза у овој области. Неретко се дешава да се накнадном контролом утврди да је неки певач, глумац или спортиста утајио порез.
– Оно што је кључно јесте унакрсна контрола извођача и оних који извођаче ангажују. Примера ради, ако је ангажован певач који је напунио Арену, лако може да се израчуна колико је пара зарадио од продаја карата и спонзора. Ако нема уговор са извођачем јер је плаћен на руке држава ће наплатити порез на цео износ. Значи да му је у интересу да због високог пореза пријави који део зараде је отишао извођачу. Унакрсном контролом и строгим казнама могуће је једним делом увести ред у ову област – наводи овај професор.
Адис Гојак, менаџер, каже, да велика имена на естради која организују концерте у аренама, на стадионима, у Центру „Сава”, Дому синдиката, и не помишљају да утаје порез. А и да помисле то је данас немогуће, јер су с једне стране пооштрене контроле порезника, што раније није било тако, а с друге продаја улазница иде контролисано преко Евентима и порезници у сваком часу током контроле могу да утврде колико је карата продато.
– Уколико наступају у иностранству, певачи тамо и плаћају порез. И обрнуто, ако певају у Србији овде су у обавези да га измире. На захтев порезника у Србији, они морају да имају доказ да су платили порез у месту где су наступали – објашњава рачуновођа Слободан Павловић.
Он тврди да што се тога тиче није проблем са великим и познатим звездама, већ са онима који себе називају менаџерима, а током године отворе и затворе по четири-пет агенција за организовање наступа, па је право питање колико се ту утаји пореза.
/Побједа/
