Одбрани се Невесиње! – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
421
На данашњи дан, прије 31 годину, у раним јутарњим сатима су бројне, мјешовите, хрватско-муслиманске снаге напале положаје Невесињске бригаде, Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске у великој операцији која је носила назив „Бура“.
У тој првој митровданској офанзиви непријатељ је имао однос 10:1 у артиљерији, а у живој сили 7:1. Девет бригада нападало је једну Невесињску бригаду.
Невесињска бригада је оформљена неколико месеци раније, није било резервних положаја у дубини територије из разлога што је било бројних српских села уз саму линију фронта.
Митровданска офанзива 8. новембра 1992. године била је највећа битка у претходном рату, по броју војника, броју утрошене муниције и граната, али и по територији која је нападана.
Другу митровданску офанзиву, која је почела 11. новембра 1994. године, извеле су јединице Четвртог корпуса Армије БиХ, а напад је успјешно одбијен и трајао је један дан.
Током двије митровданске офанзиве погинула су укупно 64 борца Невесињске бригаде, док је скоро 1.000 теже и лакше рањено, а знатно надмоћнијем непријатељу нанесени су огромни губици.
За величанствену побједу над вишеструко бројнијим непријатељем Невесињска бригада је прва у Републици Српској одликована Орденом Немањића.
У првој митровданској офанзиви напад је планирао и предводио хрватски генерал Јанко Бобетко. Напад је почео у првим јутарњим часовима. План је био, будући да је Митровдан слава коју слави много бораца из подручја Невесиња и околних села, да се србима нанесу тешки губици због слабије борбене готовости, да се пробије фронт, да се узме град Невесиње и да се настави даље ка Гацку, Билећи, Фочи и да се дође до границе тадашње СРЈ. Дугорочне прогнозе су биле оптимистичке, јер се веровало ако се фронт приближи самим границама СРЈ, да ће се по аутоматизму „дићи устанци“ у Санџаку и КиМ.
Око 4 200 српских бораца је држало фронт у дужини од око 100 км. Напале су их снаге које су бројале приближно 40 000 војника. За 6 дана је испаљено преко 20 000 граната по положајима српске војске. На изненађење несретних бораца који су били у првим борбеним редовима, почели су да пристижу комбији и аутобуси из Невесиња са људима који су били на слави код своје родбине, као и старци и жене. Овај невероватан призор је снимљен са аматерским камерама, пуштао се на РТС-у сада давне 1993. год.
Напад је успешно одбијен после неколико дана, није изгубљен ниједан део територије, српска војска је имала 42 мртва и око 350 рањених, док су хрватско-муслиманске снаге имале између 600-900 мртвих и око 2 400 рањених. (према хрватским изворима – 580 мртвих и 1300 рањених)
Мало ко зна, а и слабо се наводе успеси српске војске уопште, да је Митровданска офанзива 8. Новембра 1992. год. била највећа битка у претходном рату, по броју војника, броју утрошене муниције и граната, и по територији која је нападана.
Морал, свијест и јединство Невесињаца и Херцеговаца пресудили да се током митровданских борби не поклекне пред знатно надмоћнијим непријатељем.
Након те битке, па све до краја рата, никада више хрватско-муслиманске снаге нису напале тај фронт истом или приближном жестином. Разлог томе је и почетак хрватско-муслиманског сукоба у долини Неретве.
Од устанка „Невесињска пушка“ па до последњег рата, на том подручју Херцеговине је увек постојала тиха нетрпељивост међу хрватима, муслиманима и србима. Српски народ је био решен да сачува своје. Положаје које је српска војска држала 1992. год. су и данас у Републици Српској.
Слава палим борцима невесињске бригаде. Поздрав и захвалност свим српским борцима из долине Неретве који су били на Подвележју, Љубљеници и осталим ратиштима Херцеговине.
Опис фотографије није доступан.
Ацо Ћирковић/ Александар Млађеновић/