Добро родио: Рогатичани ваде хиљаде тона кромпира – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
887

Сјеменски кромпир сијали су регистровани и друштвено контролисани произвођачи – „Агрос“, „Агромонт“, „Агроплод“ и Удружење пољопривредних произвођача „Соланум продукт“, а меркантилини, уз већ речене произвођаче сјеменско кромпира, и индивидуална пољопрувредна газдинства широм општине, посебно на Борикама и подручју Стјеница, у рогатичком пољу и на другим дијеловима општине гдје кромпир све више постаје основни пољопривредни производ било да се ради за исхрану или тржиште, али и за исхрану стоке у замјени за кукуруз који у овој подроманијској општини нема неку популарност.

И поред за кромпир лошу годину у којој су сјетву пратиле сталне кише а послије њих екстремне врућине које су онемогућиле примјену нормалних агротехничких мјера за сузбијање биљних штеточина и болести, род кромпира је солидан и у границама просјечних година. Ево доказа:

Привредно друштво „Агрос“, чији јe власник Озрен Планојевић, као водећи произвођач сјеменског кромпира на властитом и закупљеном земљишу у својини Републике Српске на Борикама, Сјемећу и Рогатици, овог прољећа засијано је 45 хектара од чега 30 хектра сјеменског и 15 меркантилног кромпира до сада извадили су сјеменски кромпир са око једне трећине земљишта. Принос је очекиван – око 30 тона по хектару, а нешто бољи очекује се род кромпира за јело, јер на њему није вршен процес десикације, односно насилног прекида вегетације.

Цијене су, рече Планојевић, још увијек непознате. Зависе од тога какве ће бити у окружењу, па и Европи, али не би требало да буду ниже од 1,5 марака по килограму на велико. Све испод ове цијене произвођача нигђе не би било обзиром на цијене, па и регресираног, горива, ђубрива, заштитних средстава и посебно дневница ангажованих радника на вађењу крпмпир и обављању осталих послова.

Власник „Агромонта“, агроном Новак Мотика, који је ове године кромпир сијао на 12 хектара, рече да ће ускладиштити, а то ће рећи понудити тржишту, најмање 300 тона сјеменског и кромпира за јело или у просјеку најмање по 25 тона по хектару.

Драгомир Џида, власник „Агро-плода“ са засијених 30 хектара очекује да ће убрати скоро хиљаду тона сјеменског и меркантилног кромира, чије вађење је важан посао. Уз све модерније машине, међу којима је чак и комбајн за вађење кромпира, значајан чинилац су вриједне људске руке, односно берачи кромпира којих је све мање иако је дневница досигла висину од 70 марака уз један а у неким случајевима и два оброка јела и покоје пиво или кафу уз одмор.

/Сретен Митровић/