„Крвав мјесец врх Кошара, гробнице га српске скриле, језним ехом мрак дамара и јецајем горске виле“
Покој душама наших српских мученика, царство им небеско!
Вила са Кошара
Невен Милаковић
Крвав месец врх Кошара, гробнице га српске скриле,
језним ехом мрак дамара и јецајем горске виле
Смртним ропцем шума збори: Вратите се браћо мила,
зар вам мушки рс не кори посестрима ваша вила
Одсекли јој пси увојке, сустигла је мрска хајка,
ал’ се не да зор ђевојка, нагоркиња наша мајка
Но крстаче ове стражи и аманет витезова,
јуначке им ране блажи старом пјесмом са Косова
Тихо тужи и запева, ненавикла на окове,
к’о Косовка, негда, дјева, мртву браћу пјесмом зове:
