Дани Српске у Србији: Значај Повеље Кулина бана за српску културу – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
345

Повеља Кулина бана је један од најзначајнијих споменика у историји српског језика који свједочи о хришћанској традицији, рекао је професор Филолошког факултета у Београду Александар Милановић на предавању у Краљеву, које је организовано у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“.

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ у Краљеву су данас предавања одржали предсједник Друштва „Свети Сава“ Љубодраг П. Ристић и професор Филолошког факултета у Београду Александар

Милановић је у свјетлу актуелног присвајања српског културног насљеђа објаснио публици зашто је Повеља Кулина бана најстарији споменик српског народног језика и симбол српске културе.

„Чак и по дневним новинама видимо једну врсту чудноватог притиска да се Повеља Кулина бана, као најстарији споменик писан српским народним језиком, а самим тим сегмент српске културе, прогласи сегментом неке друге културе и примером неког другог језика, што не треба пустити без коментара“, истакао је Милановић.

Он је на предавању у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ објаснио публици о чему је ту заправо ријеч и занимљивим начином дочарао зашто лингвисти сматрају Повељу Кулина бана једним од најзначајнијих споменика у историји српскога језика.

„Он по свом садржају не би улазио у споменик који је иоле значајнији за историју српског народа, културе и друштва, али језик којим је тај споменик писан заправо показује да су Срби, практично од почетка писмености, схватали да је рукописе битно писати и књижевним тадашњим језиком али и језиком који је веома близак говору тадашњих Срба“, рекао је Милановић.

Он је пред публиком изговорио Повељу Кулина бана на начин на који научници претпостављају да је он изговарао у вријеме када је настала 1189. године, и поједностављеном анализом доказао да је то српски народни језик, а потом и показао зашто је битно да овај споменик остане дио плана и програма у школама у Србији.

„Споменик који показује јако дугу традицију писања и на српском народном језику од краја 12. века до данас. Он показује врсту односа између српских држава крајем 12. века, као и тип пословних, а самим тим и цивилизацијих односа, и, што је најважније, да је споменик који сведочи о хришћанској традицији, да сведочи српска имена“, рекао је Милановић.

Он је објаснио да се Повеља Кулина бана чува у Дубровачком архиву, као и већина средњовјековних повеља које имају свјетовни карактер.

„На жалост нашу, имамо две огромне базе средњовековних повеља, али ниједна није на тлу Србији и Републике Српске. Световне су махом у Дубровнику, а црквене у Хиландару, али имамо добре микрофилмове и можемо их даље анализирати“, закључио је Милановић.

Предсједник Друштва „Свети Сава“ Љубодраг П. Ристић подсјетио је на 137 година историјата овог удружења, које је основано 1886. године с циљем да помаже све Србе који су у оно вријеме били ван Србије.

„Помагани су и позивани млади људи да дођу у Србију да се школују, а потом тако образовани враћали су се у своје крајеве и тамо ширили просвету и пре свега истину и традицију српског народа. Тако је било све до 1941. године. Друштво је 1945. године укинуто, а обновљено 1994. године“, рекао је Ристић.

Он је навео да Друштво „Свети Сава“ данас успјешно ради, да има своје манифестације и свој часопис, и истакао велику помоћ Друштву Представништва Републике Српске у Србији.

 

/СРНА/