Љиљан – симбол хришћанске Европе – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
763

Босански љиљан или златни љиљан као симбол у Босни и Херцеговини почео се користити у средњем вијеку. Присутна је на новцу, печатима, заставама, грбовима племићких династија, стећцима, разним украсним предметима итд. Нарочито је постала популарна када је Босном владао краљ Твртко I Котроманић. Династија Котроманића узела је босански љиљан као симбол, најчешће назван златни љиљан.

Грб златних љиљана које је створила краљевска породица Котроманић састоји се од шест златних љиљана на плавој позадини са белом врпцом. Доласком Османлија на Балкан и падом династије Котроманић, сам грб је пао из употребе.

Крунисањем за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна Стефан Твртко Котроманић преузео је и владарске инсигније и прерогативе, дворска звања и дохотке који су били ексклузивно право српских владара, али и увео нове хералдичке обрасце међу којима је и грб са шест љиљана и лозом са крстовима – истиче Дошлић.

Као хералдички симбол љиљан се јавља у 13. и 14. вијеку и нашао је своје мјесто и на инсигнијама многих владара, посебно француских, а код краља Твртка, љиљан симболише Пресвету Богородицу, док лоза са крстовима означава Тврткову повезаност са родом Немањића, којој је припадао.

– Занимљиво је, да је хералдички симбол љиљана био познат и код других српских властеоских породица. Можемо га виђети на печату деспота Стефана Лазаревића као и печату деспота Ђурђа Бранковића – наводи Дошлић.

Љиљан је свесприсутан симбол многих хришћанских народа и као такав остао је вијековима до 1918, да би опет постао актуелан деведесетих година прошлог прошлог вијека.