Данас као позитиван примјер можемо чути и видјети да неко ради у пољопривреди, да хоће да ради и још плус зарађује од тога. Да ли је то нека наметнута култура живота или стратегија уништавања породичне производње хране у свијету, како би стари одустали од села, а младе генрације и не науче ове послове, не можемо знати. Оно што знамо је да рад у пољопривреди сигурно није лаган и изискује пуно одрицања и времена, али свакако је користан, па чак и уносан.
Баш такав један примјер нам долази из Трнова, гдје млада, здрава и срећна породица Витковић заједно раде на обрадивости пољопривредних култура. Саговорник нашег портала био је домаћин, Владимир Витковић.
ГЛАС: Шта вас је највише подстакло да радите у пољопривреди, да ширите пољопривредне капацитете и да ли сте задовољни убиром засијаних култура?
ВЛАДИМИР: После ратних дешавања, поред сточарства, пољопривреда нам је била сигуран извор хране. Са бијелим луком сам кренуо захваљујући мом пријатељу Шефику Чорбаџићу од кога сам и купио прво сјеме за производњу. Што се тиче убира, задовољан сам, али доста зависи и од временског фактора.
ГЛАС: Колико су млади у Трнову уопште заинтересовани за рад у пољопривреди и да ли се од тог може овдје живјети?
ВЛАДИМИР: Млади уопште нису заинтересовани за рад у било којој сфери послова. Живјети се од тога и не може, али се свакако могу подмирити годишње обавезе и поправити кућни буџет.
ГЛАС: Да ли у Трнову постоји удружење пољопривредника и да ли сте Ви члан истог? Ако има, иако јесте члан, колико Вам то значи?
ВЛАДИМИР: Колико је мени познато, удружење је регистровано 2010.године, али лично нисам члан истог. Тренутно ми нису познате њихове актвности.
ГЛАС: Да ли имате било какав подстицај од стране општине или Града Источно Сарајево?
ВЛАДИМИР: Немам никакву субвецијалну помоћ. Када сам се обратио надлежнима у општини, добио са одговор да се иста комисијиски бира на годишњем нивоу, на основу културе за коју се одреди. У суштини, ништа. Граду Источно Сарајево се нисам обраћао.
ГЛАС: Шта би препоручили младима и онима који су можда заинтереовани за рад у пољопривреди, у ком капацитету и од чега да почну са пољопривредом?
ВЛАДИМИР: Мислим да је проблем што сви очекују данас да посију, а већ сутра да уберу, а прекосутра да наплате производ. Најважније у свему је колико сте вољни себе дати у сваком раду. Вјерујте да је данас тешко рећи у ком капацитету и којој пољопривредном културом да се бавите, а иакол се одлуче нека крену са мањом количином. То вам је као када обједујете, водите рачуна колико ћете хљеба ставити уста, сигирно не можете одједном пола хљеба. У овом послу је потребно одрицање и стрпљење, а резултати ће свакако доћи.
ГЛАС: Господине Витковићу, хвала Вам на издојеном времену. Свао добро желимо Вама и вашој предивној породици.
Треба напоменути да је поред вриједног домаћина, ту свакако и вриједна домаћица Даница, која са осмјехом на лицу и троје мале мушке дјеце стигне помоћи Вадимиру у свим овим радовима. Гледајући њиве које обрађују, кућу и помоћне објекте око куће, можемо само рећи да ова породица заслужује сваку пажњу и поштовање не само локалне заједнице, већ и друштва уопште.
