Српска православна црква и њени вјерници славе Светог архангела Гаврила, благовијесника радости, једног од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању свијета, најближих престолу Господа.
Архагел Гаврило је свједочанство о почетку настајања Божје творевине пренио пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постања. Слави се као анђео Благовијесник задужен за радосне или благе вијести, и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља.
Jавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом се јавио и њој да ће родити сина, спаситеља људског рода, Исуса Христа.
Највећа и најрадоснија вијест у хришћанству коју је архангел Гаврило јавио је Васкрсење Христово.
Међу вјерницима је познат по једној од најљепших фрески – „Бели анђео“ из манастира Милешева. „Бели анђео“ је део композиције „Мироноснице на Христовом гробу“, а на фресци је представљен архангел Гаврило раширених крила, обучен у бео хитон како сједи на великом камену и усплахиреним женама прстом указује на Христовог гроб, заправо у том тренутку већ место његовог васкрснућа.
„Бели анђео“ је гласник истине о Христовом васкрсењу и самим тим у српском народу се ова фреска укоријенила као синоним за наду, спасење и чуда.
Саборни дан Светог архангела Гаврила празнује се такође 8. априла, односно 26. марта, према јулијанском календару, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.
За овог свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не ваља да узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Ипак, у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се вјерује да он доноси „благе“ и лепе вести.
Архангел Гаврило је често слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода.
