Кроз историју ратова добровољци су увијек имали значајну улогу. Примјера ради, у Првом српском устанку учествовало је око 30 хиљада добровољаца, док су више од половине српских снага које су учествовале у пробијању Солунског фронта чинили добровољци. 
Такође, Шпански грађански рат и Октобарску револуцију, између осталог, карактерише учешће великог броја бораца добровољаца.
И у рату у Украјини добровољци играју значајну улогу на обје зараћене стране. У заузимању Соледара и Бахмута „Вагнер“ је био главни носилац офанзивних дејстава. Моје колеге, нарочито они који нису учествовали у рату, оспоравају улогу „Вагнера“ и добровољаца, те критикују такав систем ратовања.
Међутим, треба рећи да је јавно мњење најосетљивије на погибију активних војника, војних обвезника и професионалаца, па тек онда, на четврто мјесто, долазе добровољци. Дакле, то значи да ће јавно мњење бити много мање осјетљиво на, рецимо, 10 хиљада мртвих добровољаца, него на 10 хиљада активних-младих војника.
„Вагнер“ је био неопходан руској војсци. Његови припадници имају велико борбено искуство из рата у Сирији. „Вагнер“ има и прекаљен старјешински кадар, и зато су били један од главних носилаца офанзивних дејстава.
Ово што се десило са „Вагнером“ мене није изненадило. Ради о саставом дијелу сваког рата, где се одређено незадовољство или фрустрације покушавају ријешити уцјеном, односно коришћењем војне силе.
Имали смо случај који се десио септембра 1993. у Бања Луци, где је 16. моторизована бригада Војске Републике Српске блокирала град и похапсила један број официра, а све под геслом борбе против тајкуна и ратних профитера. Криза је трајала 9 дана.
У Цазинској крајини је 1995. године Фикрет Абдић војску из Цазина окренуо против 5. Корпуса Армије БиХ, што се претворило у оружани сукоб између самих муслимана.
Имали смо, такође, случај Црвених беретки и блокаду моста „Газела“.
У случају Пригожин очигледно је заказао ФСБ. Изостали су тачни обавјештајни подаци на шта је све спреман вођа „Вагнера“.
Вјероватно да су и западне обавјештајне службе уплеле прсте у овај случај, што опет није новина у историји обавјештајног ратовања. Сматра се да је око 20 % хипи демонстрација против рата у Вијетнаму на простору САД организовао КГБ.
Ипак, Пригожин није предвидио једну ствар, а то је да је и најслабија држава јача од појединца и групе, посебно што у овом моменту Путин ужива велику популарност, како у Русији тако и у широј свјетској јавности.
