Занимљиву колумну о Рату у Украјини и како се то кроз историју преносило на наше подручје, дао је пуковник у пензији, Милан Јоловић Легенда.
Исту смо преузели са његове званичне фб странице:
Од почетка Руске специјалне операције у Украјини, тачније од фебруара прошле године па до данас, слушали смо разне геополитичке експерте, аналитичаре и генерале који су нам покушавали ближе објаснити шта се заиста дешава у Украјини.
Слушајући њих и пратећи остале медије највише нас је интересовало шта се „ваља иза брда“ и шта ће се дешавати у наредном периоду, како код њих, тако и код нас.
Сигуран сам да је скоро сваки од учесника грађанског рата у БиХ, деведесетих година ХХ вијека, чуо причу да смо ми само полигон за припрему, а да је крајњи циљ Русија. Притиснути својим проблемима, тада о томе нисмо ни размишљали, нити нас је та прогноза много интересовала.
Данас ћу, са одређене временске дистанце, на један оригиналан начин дати тумачење историјских догађаја и покушати предвидјети шта се може дешавати у наредном периоду.
Историја је точак који се окреће, што значи да се понавља.
Вођени овом чињеницом или фразом, како хоћете, хајде да завртимо тај точак.
Чињеница је да се Запад, а посебно Америка, жели дочепати огромног рудног богаства којим располаже Русија. Како то мисле остварити?
Пратећи историјски точак пружа нам се прва варијанта:
– 1917. година, у економски и војно исцрпљеној Русији дешава се Октобарска револуција, свргава се и убија цар, Запад шаље Лењина који реализује њихов пројекат.
Књига „Ватиканске убице“, исповијест бившег језуита, то најбоље описује.
Читали сте ових дана предвиђања неких америчких стручњака како може доћи до ликвидације Путина или његовог насилног свргавања.
Пратећи тај историјски точак можемо предвидети да ће покушати војно и економски до те мјере да исцрпе Русију, да изазову незадовољство народа који би свргнуо или убио Путина и гдје би Запад инсталирао своје људе.
Очекивати је да Запад, поред санкција и рата у Украјини, направи још неко жариште с циљем исцрпљивања. Можда у Јерменији, Казахстану, Бјелорусији…
– Друга варијанта… много гора.
Пратећи историјски точак, Русе су до Москве тјерали и Пољаци, и Наполеон, и Хитлер.
Тек након тога се пробуди Сибирски медвјед, који разљућен касније прогута Европу за доручак.
Евидентно је да су Руси као народ слични нама… неодговорни, аљкави и врло сурови за саме себе. Кроз своју историју све своје политичке и државне циљеве су остварили уз велике жртве.
И сад у Украјини имају огромне губитке. Док се не пробуди Сибирски медвјед, не би било изненађење да једном добро организованом офанзивом, уз помоћ Запада, Украјинци чак протјерају Русе из Донбаса и нанесу им поражавајуће губитке као Наполеон и Хитлер.
Тек након тога уследио би пакао за Европу, гдје би Европљани поново осјетили сву суровост руског војника кога нису смјели будити из дубоког сна.
Ако смо из 1939. ушли у 1940. тј. из 2022. у 2023. да ли ћемо чекати буђење сибирског медвједа тек 2024. или раније, остаје нам да видимо.
