После масовних усташких злочина по Источној Босни, кренула је четничка контра-офанзива у априлу 1943.године. Јединице Југословенске војске у отаџбини већ су ослободиле Фочу и Чајниче. У августу мјесецу ослобођен је и Вишеград. У септембру мјесецу кренула је општа офанзива, циљ је Сарајево, највеће фашистичко упориште.
Са сјевера су кренуле јединице од Драгољуба Кесеровића и Дангића и већ су ослободиле Братунац, Власеницу, Хан Пијесак, Соколац и спуштале се према Мокром. Њемачке јединице су направиле одбрамбену линију на падинама Мокрог (скоро идентична ситуација као у Првом свјетском рату). Главнина снага Њемачког окупатора је одвучена и растегнута како би дочекала четнике са сјевера. Нису се надали, да је главни правац напада долазио са Истока.
Фочанска четничка бригада већ је продирала преко Горажда према Прачи. Рогатички четници су ослободили Рогатицу и нападају преко Миошића, Боговића Прачу. Ту су и Херцеговачки четници, али и Вишеграђани, Чајничани, Црногорци.
Домобрани и усташе бјеже из Праче према Стамболчићу, попаљујући Подграб. Четници улазе у Прачу, али остаје Реновица, коју опкољују, а потом Рогатички четници и заузимају.
Око 3600 домобрана и усташа праве велику линију одбране од Витеза, преко Стамболчића према Равној планини, бранећи првенствено жељезничку пругу, као значајну саобраћајницу за дотур из Сарајева који им долази.
Четничке јединице нападају Равну планину и у првом налету немају веће успјехе у пробијању линија. Битка је почела 14-ог октобра 1943.године. Већ следећег дана, Фочански четници узимају Витез, значајну коту изнад Стамболчића и овладају котлином испод. Предвече, пролазе усташама и домобранима иза леђа и одсјецају им пругу као дотур. Разбијене домобранске и усташке јединице се повлаче према Равној планини, гдје их дочекују други четници и разбијају у групама. Усташе бјеже преко Равне планине, Јахорине према Требевићу и даље према Сарајеву. 
Фочанска четничка бригада која је имала скоро 6000 бораца, 15 на 16 октобар ослобађа Пале. Паљани су одушевљено сачекали браћу Фочаке и 212 Паљана приступа тој бригади.
Фочаци и Паљани воде битку код Булога, грабећи према Сарајеву. Црногорци и нападају на Требевић,п отпомогнути четничким јединицима Стјепана Лучића који је гравитирао на том терену. Херцеговци, и Горњо Подрињани „чисте“ терен преко Равне планине јер је доста усташа остало у групама окружен на том терену.
Све линије су пробијене и непријатељ је потпуну уништен 21.октобра, а већ 22.октобра, четници су изашли на обронке Сарајева.
Усташе, којима су Нијемци повјерили одбрану Сарајева, потпуно су се нашли у паници разбијени из свих праваца. Четници су дошли и од Коњица, Борачког језера, Иван Седла и заузели од Илијаш до Рајловца.
Проблем за фашистичког окупатора је био већи што су сада остале одсјечене и њемачке јединице од логистике из Сарајева. Иако добро подржани артиљеријом и авијацијом, четници из Србије, Подриња и Бирча су им наносили огромне губитке.
Изненада, 23.октобра у рану зору између 4 и 5 часова, партизанске јединице су са леђа из правца Игмана, Војковића и Бутмира напале четнике и нанијеле им изненађујуће губитке. Четничка реорганизацију у редовима, искористили су Нијемци који су послали велику подршку из Тузле и разбили четнике јединице на правцу Олова, ослобађајући ту линију.
Тако је већ 26. ог октобра, завршена офанзива на Сарајево, која је требало да буде круна у овој операцији ЈВуО. Нажалост, никада ни до данас није јасно, зашто су партизанске јединице тада напале четнике и буквално спасиле усташе.
/РЕДАКЦИЈА ГЛАС РЕГИЈЕ.057/
Забрањено копирање!
