И поред суше, на Борикама све ври од кромпира – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
550

У овогодишњој прољећној сјетви кромпиром као најдоминантнијом и најзначајнијој повртларском и уопште сјетвеној култури у општини Рогатица засијано је 242 хектара пољопривредног земљишта. По традицији, највише кромира засијано је на боричком платоу јер како се овђе каже „кромпир на Борикама посади и наопако, он ће родити наопослу и добро“.

У ту причу увјерили су се многи на Борикама и ове године. И поред изразито неповољних временских прилика и суше када је кромпиру највише требало, он је солидно родио. То посебно важи за оне произвођаче који су максимално примијенили агротехничке мјере од сјетве до вађења кромпира и који су за сјетву користили квалитетно сјеме, казује инжењер пољопривреде Новак Мотика, директор привредног друштва „Агромонт“ и предсједник Удружења пољопривредних произвођача „Соланумпродукт“, који су ове године заједно засијали кромпиром 15 хектара на властитом и у закуп узетог земљишта.

 

Иако је била екстремно сушна година, дадаје Мотика, ми смо задовљни родом. Кампања вађења која, захваљујући лијепом времену Михиољског љета, иде добро и на нашим парцелана имамо род од 22 до 25 тона по хектару. Мене и остале произвођаче кромпира интересују какве ће бити цијене. Ако је прошле године била дошла до једне марке по килограму, онда ове године с обзиром на достигнуте цијене погонског горива и мазива за машине, ђубриво и посебно дневнице сезонских радника на вађењу кромпира које су дошле и до 70 марака, цијена кромпира не би смјела бити испод најмање 30 посто од прошлогодишњих.

Слично размишља и Миле Ћебић, који је као породично газдинство сијао кромпир на двије парцеле у дијелу родног села Бранковићи. На парцели „Раскршће“, код познате боричке лијеске, са око пет дунума земљишта, он је убрао око 12 тона кромпира сорте „агриа“. Колико сам могао примијенио сам агро мјере и ево исплатило се. Род је неочекивано добар јер током цијелог љета нисмо имли ни једну добру кишу. Овако, биће довољно за моју породицу и нешто ће се моћи и продати. У питању су цијене. Све испод марке и 30 пфенинга, нема произвођача. Иначе, рече још овај произвођач, крупноћа кромпира није као неких ранијих година. Али, зато има га доста и традиционално веома доброг квалитета који је познат за борички крај.

И он се пожали на високе трошкове сјетве и вађења кромпира која тражи физичку радну снагу, а дневнице су „отишле до неба“, чак и до 70 мрака. Проблем је и што је све мање оних који хоће да раде овај посао. Спало се углавном на старије жене које тај посао раде већ годинама, нагласио је Ћебић који је и сам засукао рукве и обавље доста послова око вађења, утовара на тракторе и лагеровања кромпира.

Кромпир се интензивно вади и у ДОО „Агрос“ Озрена Планојевића, који је сијао 30 хектара, од чега 22 хектара сјеменског и 8 меркантилног, у „Агроплоду“ Драгана Џиде који је сијао 8 хектара сјеменског и 11 меркантилног и код породичних пољопривредних газдинстава која су кромпир сијали на 160 хектара меркантилног, односно кромпира за јело. Род и проблеми су исти или слично као и код осталих произвођача, али је сигурно, да ће цијене бити нешто веће а потрошачи ће имати добру понуду и квалитет који по традицији прати чувени кромпир са Борика и уопште из општине Рогатица.

 

Текст и фото: Сретен Митровић