Ходочасници из Сокоца поклонили се чајничкој светињи – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
497

Чланови Удружења грађана „Свети Василије Острошки“, организовали су дводневно ходочашће од Сокоца до Цркве Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Повод за овај свети пут, дуг више од 80 километара, била је прослава великог православног празника Мале Госпојине. На путовање је од Цркве Светог пророка Илије из Сокоца, 19. септембра, кренуло троје поклоника: Милан Маричић и Стеван Рајић из Сокоца те Тијана Драшко из Пала.

Вођа пута Милан Маричић казао је да је ходочашће организовано у споственој режији учесника.

  • Све je протекло у најбољем реду и по плану смо стигли до чајничке светиње, 20.септембра у вечерњим часовима. Првог дана смо преспавали у Асфалтној бази „Романијапутева“ Дуб, недалеко од Рогатице. Другог дана, рано ујутру запутили смо се ка Чајничу и коначили у конаку цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице. Ово путовање је посебно због Чудотворне иконе Мајке Божије, познате као Чајничка Красница, којој смо се поклонили. Спада међу шест чудотворних икона, које има Српска православна црква. Сам Свети Николај Велимировић је рекао да је управо због ове иконе, послије Острога, Чајниче најпосјећеније мјесто вјерника на Балкану. Ми, као Удружење, које је проистекло из дугогодишњег ходочашћа манастиру Острог, настојаћемо да и поход Чајничу претоворимо у традицију  – прича Маричић.

Стеван Рајић је током ове године три пута ходочастио православним светињама.

  • Први пут у мају када сам ишао на ходочашће манастиру Острог, други пут манастиру Свете Тројице у Озерковићима, који се налази на подручју соколачке општине, а трећи пут ка Цркви Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Дуго сам имао велику жељу да се поклоним чајничкој светињи, а како нисам имао прилику да посјетим то мјесто, ово је био одличан тренутак. Незимјерно ми је задовољство што сам походио тако важном манастиру Српске православне цркве, а довољно је подсјетити да стара црква потиче још из 14. вијека. Најљепши утисак за мене је сам долазак и дочек у вечерњим часовима, уочи празника. Невјероватан је осјећај када након толико пређених километара присуствујете Литургији. Наравно не постоје ријечи које би то могле описати, зато ми ходочасници увијек кажемо да се мора доживјети – испричао је Рајић.

Једина дјевојка на овом путу била је Тијана Драшко из Пала, а поклоничко путовање ка Чајничу није јој прво искуство.

  • Моје прво ходочашће било је прије неколико година ка манастиру Острог и још увијек сматрам да је то најљепши осјећај који човјек може да проживи. Наравно, свако ново ходочашће је ново искуство. Тим вођена, 19. спетембра кренула сам на пут да се поклоним Цркви Успења Пресвете Богородице. Ово ходочашће је за мене нешто сасвим ново, јер нас је било само троје, а свако моје претходно чиниле су велике групе људи. При том сам сада на путу била једина дјевојка. Због свега тога било ми је мало необично, али иста је воља. Научили смо да сви ходамо као једно. Поред умора и болова, не дозвољавамо да неко поклекне или одустане. Напора има и није лако, али када знате гдје идете, жеља тјера у страну сав умор и потешкоће са којима се сусрећемо. Морам признати да се нисам припремала за поход, али сам издржала без већих проблема. Зато желим да охрабрим и позовем све дјевојке да се окушају у неким краћим дионицама светог пута како би осјетиле благослов и љепоту коју сам и сама доживјела – поручила је Тијана.

Прво ходочашће од Сокоца до Чајнича, Удружење грађана „Свети Василије Острошки“, организовало је у септембру 2020. године.

 

/ИЦ-Соколац/