Професор Шумарског факултета Универзитета у Београду и професор Шумарског факултета у Бањалуци професор др Драган Гачић одржао је данас у Сокоцу предавање на тему газдовања срнећом дивљачи, и о овом питању упознао локалне ловце али и њихове колеге са подручја Сарајевско-романијске регије.е
Према ријечима професора Гачића о овој врсти дивљачи највише рачуна воде ловци, чланови ловачких удружења те радници у шумским газдинствима.
- Срна је једна од најважнијих, најбројнијих и најраспрострањенијих врста па је највише речи било о гајењу, заштити и газдовању срнећом дивљачи једном од најважнијих узгојних мера – селекцијом, те о планском и рационалном кориштењу ове врсте. Посјетиоци предавања имали су прилику да чују доста интересантних и нових ствари везано за газдовање овом врстом, те да се окупе, размене мишљења и искуства, како би сви заједно у одређеној мери допринели побољшању стања ове важне врсте дивљачи. Осврнули смо се на неке опште проблеме што ће имати позитиван утицај на друге врсте дивљачи као што су медвед и дивља свиња, и да ће то бити скроман допринос развоју и унапређењу ловства на подручју Романије али и ширем региону, рекао је Гачић.
Гачић је истакао јако добру сарадњу са колегама које газдују шумама на подрчју Романије.
- Радимо неколико важних истраживачких активности које се односе на газдовање овим шумама и ловиштима, добри смо пријатељи и ловачке колеге и ово предавање је само наставак успешне сарадње, рекао је проф др Гачић те се захвалио представницима локалне самоуправе који су препознали важност газдовања природним ресурсима, директору Шумског газдинства „Романија“ Страхињи Башевић, и техничком директору Бојану Чортану, који су иницијатори и главни организатори овог предавања, те декану Шумраског факултета, Универзитета у Бањалуци Маријани Каповић Соломун.
Др Драган Гачић је рођен 1969. године у Осијеку. На Одсијеку за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1995. године. Магистарски рад је одбранио 2000. године, а докторску дисертацију децембра 2005. године, на истом факултету. На Универзитету у Београду ‒ Шумарском факултету, у звање доцента изабран је 2006. године, а у звање ванредног професора 2011. године.
У свом досадашњем раду објавио је преко 70 библиографских јединица које се баве проучавањем проблематике гајења и кориштења популација крупне дивљачи (јелен, срна и дивља свиња), штетама на дивљачи и њиховим стаништима отварањем шума и примјеном механизованих средстава рада.
Учествовао је у реализацији 18 домаћих научноистраживачких пројеката, од којих је руководио реализацијом 9 пројеката. Тренутно је члан међународне истраживачке групе „ЕУРОБОАР”, као и стручне организације „Удружење шумарских инжењера и техничара Србије” и Ловачког удружења „Кошутњак” из Београда.