Ove nedelje se obeležava 75 godina otkako su Sjedinjene Američke Države upotrebile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki 6. i 9. avgusta, što je dovelo do okončanja Drugog svetskog rata.
Nema tačnih podataka o broju žrtava, ali se smatra da je oko 140.000 od 350.000 stanovnika Hirošime poginulo u eksploziji, a da je u Nagasakiju život izgubilo najmanje 74,000 ljudi.
Od nuklearnog zračenja bombi i posledica radijacije u nedeljama, mesecima i godinama posle napada preminule su hiljade ljudi.
Oni koji su preživeli bombardovanje poznati su kao „hibakuše“ i bili su suočeni sa užasnim posledicama bombardovanja u gradovima, a posebno psihološkim traumama.
Bombardovanje je dovelo do naglog okončanja rata u Aziji, pošto se Japan bezuslovno predao Saveznicima 14. avgusta 1945. godine.
Međutim, kritičari napada atomskim bombama tvrde da je Japan već bio na ivici predaje.
Procenjuje se da je oko 140.000 od 350.000 stanovnika Hirošime poginulo u eksploziji atomske bombe
Po okončanju borbi u Evropi 7. maja 1945, savezničke snage pozvale su Japan da se preda do 28. jula, ali se to nije ostvarilo.
Procenjuje se da je oko 71,000 vojnika iz Britanije i Komonvelta ubijeno u ratu protiv Japana, a među njima je i 12,000 ratnih zarobljenika koji su umrli u zatočeništvu.
Tačno u 8.15 ujutru po japanskom vremenu, 6. avgusta, američki B-29 bombarder „Enola gej“ ispustio je atomsku bombu na Hirošimu.
Bio je to prvi put da je atomska bomba upotrebljena u ratnim dejstvima.
Jačina bombe bačena na Hirošimu, nazvane „Dečko“, bila je jednaka između 12,000 i 15,000 tona TNT-a, a uništila je oblast od 13 kvadratnih kilometara.
Više od 60 odsto građevina u Hirošimi je uništeno.
Međutim, Japan se ni ovog puta nije predao.
Tri dana kasnije, Amerikanci su bacili još jednu atomsku bombu, ovog puta na Nagasaki, u 11.02 po japanskom vremenu.
Reiko Hada je imala devet godina kada je bomba eksplodirala u Nagasakiju.
„Stigla sam do ulaza u kuću, mislim da sam čak i zakoračila unutra, ali se onda sve ođednom desilo“, ispričala je u intervjuu foto novinarki Li Karen Stou.
„Zaslepljujuće svetlo zabljesnulo je pred očima. Boje su bile žuta, bež i narandžasta, sve pomešane zajedno.
„Nisam imala vremena ni da se zapitam o čemu se radi – u trenutku je sve postalo potpuno belo.
„Činilo mi se da sam ostala sama na svetu. Sledećeg trenutka se čula glasna grmljavina i onda sam se onesvestila.“
Hada je svedočila katastrofalnim povredama koje je izazvala atomska bomba.
„Mnogi su bežali preko planine Konpira ka našoj oblasti, Ljudima su ispadale oči, kosa im je otpadala u pramenovima, skoro svi su bili nagi, sa užsnim opekotinama, koža im je visila.“
„Moja majka je zgrabila peškire i čaršave iz kuće, i zajedno za drugim ženama, povela ove ljude ka najvećoj zgradi u selu gde su mogli makar da legnu.“
„Tražili su vodu. Majka mi je rekla da je donesem i pronašla sam nekoliko činija, otišla do reke i donela im vodu da popiju.“
„Neki su umrli posle samo jednog gutljaja. Ljudi su umirali jedni za drugima.“
„Niko nije mogao da zna ko su bili ovi ljudi. Nisu umrli kao ljudska bića.“
Japan se bezuslovno predao 14. avgusta.
Istog dana, američki predsednik Hari Truman obratio se masi okupljenoj ispred Bele kuće, rekavši: „Ovo je dan koji smo čekali još od Perl Harbura. Ovo je dan kada je fašizam konačno umro, kao što smo oduvek znali da će biti.“
Sledećeg dana, japanski kralj Hirohito se obratio naciji preko radija u prvom takvom govoru, u kome je osudio upotrebu „nove i najsurovije bombe“ da bi došlo do bezuslovne predaje Japana.
„Ako nastavio da se borimo, ne samo što će to dovesti do konačnog kolapsa i potpunog zatiranja japanske nacije, već i do potpunog istrebljenja ljudske civilizacije“, rekao je Hirohito.
