75 година од атомске бомбе – ГЛАС РЕГИЈЕ.057

0
457

Ове недеље се обележава 75 година откако су Сједињене Америчке Државе употребиле атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа, што је довело до окончања Другог светског рата.

Нема тачних података о броју жртава, али се сматра да је око 140.000 од 350.000 становника Хирошиме погинуло у експлозији, а да је у Нагасакију живот изгубило најмање 74,000 људи.

Од нуклеарног зрачења бомби и последица радијације у недељама, месецима и годинама после напада преминуле су хиљаде људи.

Они који су преживели бомбардовање познати су као „хибакуше“ и били су суочени са ужасним последицама бомбардовања у градовима, а посебно психолошким траумама.

Бомбардовање је довело до наглог окончања рата у Азији, пошто се Јапан безусловно предао Савезницима 14. августа 1945. године.

Међутим, критичари напада атомским бомбама тврде да је Јапан већ био на ивици предаје.

Процењује се да је око 140.000 од 350.000 становника Хирошиме погинуло у експлозији атомске бомбе

По окончању борби у Европи 7. маја 1945, савезничке снаге позвале су Јапан да се преда до 28. јула, али се то није остварило.

Процењује се да је око 71,000 војника из Британије и Комонвелта убијено у рату против Јапана, а међу њима је и 12,000 ратних заробљеника који су умрли у заточеништву.

Тачно у 8.15 ујутру по јапанском времену, 6. августа, амерички Б-29 бомбардер „Енола геј“ испустио је атомску бомбу на Хирошиму.

Био је то први пут да је атомска бомба употребљена у ратним дејствима.

Јачина бомбе бачена на Хирошиму, назване „Дечко“, била је једнака између 12,000 и 15,000 тона ТНТ-а, а уништила је област од 13 квадратних километара.

Више од 60 одсто грађевина у Хирошими је уништено.

Међутим, Јапан се ни овог пута није предао.

Три дана касније, Американци су бацили још једну атомску бомбу, овог пута на Нагасаки, у 11.02 по јапанском времену.

Реико Хада је имала девет година када је бомба експлодирала у Нагасакију.

„Стигла сам до улаза у кућу, мислим да сам чак и закорачила унутра, али се онда све ођедном десило“, испричала је у интервјуу фото новинарки Ли Карен Стоу.

„Заслепљујуће светло забљеснуло је пред очима. Боје су биле жута, беж и наранџаста, све помешане заједно.

„Нисам имала времена ни да се запитам о чему се ради – у тренутку је све постало потпуно бело.

„Чинило ми се да сам остала сама на свету. Следећег тренутка се чула гласна грмљавина и онда сам се онесвестила.“

Хада је сведочила катастрофалним повредама које је изазвала атомска бомба.

„Многи су бежали преко планине Конпира ка нашој области, Људима су испадале очи, коса им је отпадала у праменовима, скоро сви су били наги, са ужсним опекотинама, кожа им је висила.“

„Моја мајка је зграбила пешкире и чаршаве из куће, и заједно за другим женама, повела ове људе ка највећој згради у селу где су могли макар да легну.“

„Тражили су воду. Мајка ми је рекла да је донесем и пронашла сам неколико чинија, отишла до реке и донела им воду да попију.“

„Неки су умрли после само једног гутљаја. Људи су умирали једни за другима.“

„Нико није могао да зна ко су били ови људи. Нису умрли као људска бића.“

Јапан се безусловно предао 14. августа.

Истог дана, амерички председник Хари Труман обратио се маси окупљеној испред Беле куће, рекавши: „Ово је дан који смо чекали још од Перл Харбура. Ово је дан када је фашизам коначно умро, као што смо одувек знали да ће бити.“

Следећег дана, јапански краљ Хирохито се обратио нацији преко радија у првом таквом говору, у коме је осудио употребу „нове и најсуровије бомбе“ да би дошло до безусловне предаје Јапана.

„Ако наставио да се боримо, не само што ће то довести до коначног колапса и потпуног затирања јапанске нације, већ и до потпуног истребљења људске цивилизације“, рекао је Хирохито.