Draganu Bjelogrliću sigurno nije bilo prijatno kada ga je Ratko Mladić pred kolegama nazvao „patuljkom“! Vojni komandant došao je te davne 1995. godine na Pale da obiđe ekipu koja je snimala film „Lepa sela lego gore“.
Glumci kultnog ostvarenja, koje je snimano usred rata u Bosni i Hercegovini, morali su da sarađuju sa tadašnjim ratnim glavešinama kako bi bez problema radili u okolini Višegrada. A onda je Mladić izrazio želju da lično pozdravi filmadžije, pa im je organizovao druženje na Palama.
Bjelogrlić se tada prvi put sreo sa generalom i taj njihov susret pamtiće dok je živ.
Ratko nas je primio u bunkeru koji se nalazio sedam spratova ispod zemlje. Čim me je video, odmah mi je dobacio i uputio šalu na račun moje visine: „Bjelogrliću, jesi li ti iz Gacka? Koliko znam, Gačani su svi kršni ljudi, a ti si kao neki gatački patuljak.“ Svi njegovi oficiri u tom trenutku prsnuše u smeh, a ja sam mu dobacio: „Pa, generale, nisi ni ti neki jablan“ – prepričao je poznati glumac i dodao da mu nije bilo baš svejedno posle takve opaske:
– U tom trenutku su svi zaćutali. Tišinu je prekinuo Mladić, koji se nasmejao, a onda su za njim počeli da se smeju i svi ostali. Poslužio nas je rakijom i ćevapima. Kod njega u bunkeru smo proveli puna tri sata.
Scenario za film „Lepa sela lepo gore“ nastao je iz članka „Osam dana u grobu“ Vanje Bulića. Poznati novinar otkriva za Hit da je inspiraciju za lik glavnog junaka Milana (Dragan Bjelogrlić) pronašao u životnoj priči vojnika Slađana Simića. On je bio jedan od sedmorice zarobljenih srpskih boraca u tunelu Brodar na putu između Višegrada i Rudog.
Našao sam se sa Slađanom u jednoj kafani u Užicu. Ispričao mi je kako su se osam dana borili srpski i muslimanski vojnici u tunelu dugom 97 metara. Nažalost, Slađan nije doživeo da pogleda film jer je samo dva meseca pre premijere poginuo na ratištu – priča Bulić i dodaje da je i čuvenog estradnog menadžera Raku Đokića takođe smrt sprečila da bude deo ovog projekta:
Prvobitno je trebalo da on producira film. Njegova zamisao je bila da to bude jedna klaustrofobična priča u kojoj bi se scene snimale samo u bolnici i tunelu. Međutim, Raka je u međuvremenu umro i onda je sve preuzeo Srđan Dragojević, koji je smatrao da se cela priča mora doneti i prikazati mnogo kompleksnije.
Vanja objašnjava da je film na jednom mestu okupio grupu naših najboljih glumaca i otkriva zašto je Petar Božović tražio ogroman honorar za ulogu ratnog profitera Slobe.
Pitao sam ga zašto je zacepio honorar za ulogu, a on mi je na to odgovorio: „Sloba je toliko negativan lik da ja ne mogu da nađem način da ga odbranim. Ako ništa drugo, onda ću makar da uzmem velike pare“. Petar je genijalno u tom filmu odigrao srpsku bitangu – kaže Bulić.
Božović je istakao da se posle svega ipak kaje što je igrao u „Lepim selima…“
– Žao mi je što sam prihvatio ulogu u tom filmu. Svi kažu da sam odlično odigrao tu hulju, ali uopšte nisam srećan zbog toga. Znate da kažu da svaki glumac pomalo ima u sebi lika koga tumači. Znam da mi, poput advokata, treba da branimo svaki lik koji glumimo, ali ja, brate, nikada više ne bih igrao tako neku ulogu – priča slavni glumac.
Žika: Odbio sam ulogu Viljuške
Srđan Žika Todorović kaže da mu je najveća greška u karijeri što je u filmu „Lepa sela, lepo gore“ odbio ulogu Viljuške, koja je pripala pokojnom Miloradu Mandiću Mandi.
Prvo je meni ponuđena ta uloga, ali je nisam prihvatio. U to vreme je u Bosni još uvek trajao rat i zbog toga mi se nije išlo u Višegrad. I dan-danas žalim što nisam u „Lepim selima…“. Uloga je bila napisana tako da glumac može da je nadograđuje, pa je tako Manda pustio kosu i bradu i izneo je na svoj način – kaže Žika.
Najpopularniji citati iz „Lepih sela…“
„Ajde da ti čika da bonu“
„Da se ne ljubimo“
„Kako je kod vas gore u Švedskoj? ‘Ladno, al’ standard.“
„Šuti, bolan, erotika“
„Vid ćune, prava pionirska“
Da li ste znali
Čuveni britanski filmski magazin „Sajt end saund“ uvrstio je film „Lepa sela lepo gore“ u 30 najboljih ratnih filmova na svetu
Film se nije prikazivao u Hrvatskoj, pa su mnogi išli u obližnju Sloveniju da ga pogledaju
U filmu se pojavljuju pravi vojnici, a ne statisti. Jednom od vojnika produkcija je ostala dužna dnevnicu, pa se on pojavio na setu s kašikarom i pretio da će se razneti ako mu se njegov novac ne isplati. Dnevnica mu je bila 20 tadašnjih maraka
Scena u kojoj Nikola Pejaković Kolja i Dragan Bjelogrlić igraju košarku jedva je snimljena jer je Kolja bio mrtav pijan
Tunel u kojem se snimao najveći deo filma nalazi se kod Prijepolja
Ideja za snimanje filma rodila se 1993. godine kada su se Vanja Bulić, Dragan Bjelogrlić i Srđan Dragojević sreli na proslavi magazina „Duga“
/Preuzeto/
