Прослављена крсна слава цркве у Ћаваринама, Башевићи кумови

0
1279

У мјесној заједници Ћаварине јуче је обиљежена крсна слава храма Светих отаца Првог васељенског сабора. Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом, уз саслужење свештенства. Митрополит је честитао празник вјерницима, подсјетивши на значај сабора.

  • Наша црква је саборна и управо по том узору код нас нема првога, већ првог међу равнима. Нека Господ Бог благослови општину Соколац и село Ћаварине, да се увијек и непрестано овако сабирате, обнављате своја огњишта, имања, фамилије и своје успомене. Често сам говорио да ће убрзо доћи времена у којима ће ова земља бити веома скупа и драгоцјена. Немојте се заваравати и продавати је. Свако ко је то урадио врло брзо се покајао.  Нека вас Бог чува да сачувате нашу српску Романију и нека вам је срећан и благословен данашњи празник – поручио је митрополит Хризостом.

Прослави крсне славе присуствовали су градоначелник града Источно Сарајево Љубиша Ћосић, начелник општине Соколац Милован Бјелица, предсједник СО Соколац Сретко Марјановић и одборници локалног парламента, предстваници јавних установа и институција из ове локалне заједнице, привредног и културног живота те бројни вјерници.  Улогу кума овогодишње славе обављала је фамилија Башевић.

 

  • Прије неколико година договорено је да од 25 фамилија на подручју мјесне заједнице Ћаварине, сваке године улогу кума преузме једна од њих. Башевићи су током велике сеобе Срба, у периоду од 1810 до 1812. године, из Старе Херцеговине, односно Црне Горе, дошли на ове просторе. Стјепан Башевић је са својим сином Иваном дошао на Бандин Оџак и почели су се бавити сточарством и пољопривредом. Због болести стоке, преселили су се Кусаче, гдје и данас живе породице Башевић. Након извјесног времена, вратили су се у Црну Гору, али Иван ипак поново одлази на ове просторе. Иза њега су остала четири сина, а њихови потомци данас су овдје међу нама. Ми смо једна од бројнијих фамилија у Ћаваринама. Ова мјесна заједница је у току немилих ратних догађаја дала велики допринос, њих око 130 је учествовало у отаџбинским борбама. Нажалост 22 борца су дала животе за одбрану земље те им је споменик подигнут овдје у Ћаваринама. Конкретно, што се тиче Башевића имали смо 36 бораца, од којих троје ратних војних инвалида. Наша фамилија изњедрила је бројне докторе наука, инжењере, вриједне привредника и раднике којима се поносимо, а посебно млађом генерацијом која стасава – рекао је Томислав Башевић, у име домаћина и кума славе цркве.

Иницијативу за изградњу цркве у Ћаваринама покренуо је Милан Јоловић, са групом комшија и својих пријатеља. У марту 2014. године, у центру ове мјесне заједнице, свештеници Парохије соколачке освјештали су замљиште на којем је изграђена црква.

  • Пресрећан сам када видим овако велики број људи окупљених око цркве, што је и била суштинска идеја и смисао њене изградње. Иначе улога Српске православне цркве кроз нашу историју јесте сабирање и окупљање. Замислите само, када би се у другачијим околностима 200 људи окупило на једном мјесту. Часни оци СПЦ су ми предложили да црква буде посвећена Светим оцима Првог васељенског сабора, што сам са радошћу прихватио. Осим изградње цркве, прије неколико година одлучили смо да реновирамо стару школу, гдје сам и сам похађао четири разреда. Због велике носталгије, са мјештанима и пријатељима, дошли смо на идеју да је обновимо. Данас нам она служи као мјесто гдје се сабирамо – истакао је Јоловић.

И ове године, у некадашњој школи, на овај свечани дан окупили су се ђаци прве генерације осмогодишње школе. Један од њих је Обрад Галавић, цијењени Романијац, који данас живи у Београду.

  • Биле су то давне шездесете и наша генерација сваке године евоцира успомене. Пребројимо се колико нас је још, а на срећу не одлазимо пребрзо. Према неким мојим анализама, кроз ову школу прошло је око 600 ђака. Након Другог свјетског рата, много њих се расијало по свијету, тако да је наша визија да се они врате на своја огњишта сваке године на овај дан. Колико смо везани за своје коријене, потврђује поновно оснивање завичајног Удружења „Романија“, чија је сврха да се повезујемо у привредном и културном смислу, јер је много знаментих људи у Београду. Један од задатака је да се попишемо, ујединимо и помажемо онима који су остали и живе на Романији. Поручујем им да не продају своје куће и земљу, баш као што нас је упозорио митрополит Хризостом. За нас она нема цијену. Увјерен сам да Романија неће остати пуста, а ми који смо отишли, даћемо све од себе да помажемо младима, првенствено у смислу запошљавања – нагласио је Галавић.

Данас су положени вијенци на споменик жртвама отаџбинског рата који је изграђен у мјесној заједници Ћаварине, како би се одала почаст онима који су за своју земљу положили оно највредније. Договорено је да сљедеће године улогу кума крсне славе цркве преузме породица Амовић.

Извор: /ИЦ-Соколац/