1. Pogrešan pravac
Trećeg avgusta 1492. godine Kristofer Kolumbo isplovio je iz Španije na brodu Santa Marija. Planirao je da pod pokroviteljstom kraljice Izabele, ploveci prema zapadu preko Atlanskog okeana dođe do Istoka – zbog unosne trgovine svilom i začinima. Prvo je doplovio do Bahama (po njegovoj procjeni „Indijskih ostrva““) zatim do Kube (nedaleko od Japana ili mozda Kine) i na kraju do ostrva Kviskeja, kojem je dao novo ime Hispaniola. Vratio se u Španiju kao kraljicin namesnik i guverner Indijskih ostrva koja je otkrio. Umro je 1506. jos uvjek u neznanju da je slucajno otkrio „novi svijet“.
2. Isčupana žica
„Slucajno sam došao do otkrića od ogromnog znacaja…Danas sam uspio da pošaljem signale bez ikakve baterije!“ Bel, škotski naučnik i profesor govorne fiziologije, živio je u Bostonu, SAD. Nekoliko godina vršio je eksperimente da bi poslao zvuk bez korišćenja elektriciteta. Zajedno sa Tomasom Votsonom je u tome konačno i uspio. Odlučujući trenutak dogodio se vrelog popodneva, kada je Bel slučajno na uvo prislonio namagnetisanu čelicnu žicu jednog od prijemnika na kom je radio i to baš u trenutku kada je Votson u drugoj sobi isčupao povezanu žicu. Uzbuđen, shvatio je da se radi o signalu iz Votsonove žice. 1877. Bel je osnovao Belovu telefonsku kompaniju u Americi iz koje je procvjetala industrijska telekomunikacija.
3. Pogrešno skretanje
28. juna 1914. nadvojvoda Franc Ferdinand, austrijski prestolonaslednik, bio je u Sarajevu na smotri austro-ugarskih trupa. Dok se sa suprugom Sofijom vozio u otvorenom automobilu, bačena je bomba i nekoliko njegovih ađutanata je povrijeđeno. Vozac je u žurbi pogrešno skrenuo i dok se zaustavio da bi se vratio, mladi Gavrilo Princip, koji je stajao u blizini, ugrabio je priliku i usmrtio kraljevski par sa samo dva pucnja. Niz događaja kasnij dovode do izbijanje Prvog svjetskog rata.
4. Otvoren prozor
Na drugom spratu londonske bolnice u septembru 1928. godine Aleksandar Fleming radio je u svojoj laboratoriji, a prozor je bio otvoren. Baš kad se spremao da baci posudu u kojoj su se nalazile bakterije, primetio je da su neke bakterije pocele da se razlazu. Uzrok je bila čudna zelena buđ koja se sirila u posudi. Tokom naredne decenije on i ostali naučnici utvrdili su da gljivica „penicilin“ ima antibiotska svojstva.
5. Jaka kiša
26. aprila 1986. godine eksplodirao je reaktor broj 4 u černobiljskoj centrali u Kijevu. Nuklearna eksplozija, čija je snaga bila hiljadu puta veća od bombe bacene na Hirosimu, raznjela je radioaktivne oblake širom Evrope, ugrožavajući zdravlje i zagađujuci zemlju.
