Извјештачене и напумпане цијене некретнина на подручју града Источно Сарајево

0
1208
  • Стање на тржишту некретнина се у другој половини 2021. године промјенило у том смислу да су некретнине „отишле горе“. ПросЈечна цЈена м2 у староградњи износи од 1000 КМ  за веће станове, односно до 1400 КМ за станове мање квадратуре (гарсоњере и једнособне). Цјена м2 у новоградњи је углавном од 1800 до 2.200 КМ, плацеви на бољим локацијама се крећу од 40.000 КМ по дулуму, док за оранице треба издвојити и до 10.000 по дулуму.
  • На подручију Града Источно Сарајево, станови се највише продају у три општине и планини Јахорини ( Пале, Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, Јахорина). Када би се сабрала укупна стамбена квадратура, Град Источно Сарајево је опет највеће градилиште У Републици Српској.
  • До марта 2020 године, односно до самог почетка погоршане епидемиолошке ситуације због Корона вируса, цијена стана нпр. у Палама је износила од 1200-1500 КМ по м2. Цијене станова у доњем дијелу граду су биле приближно исте или до 100 КМ веће.
  • Јахорина је била најскупље, па је просјечна цијена квадрата апартмана износила око 870 КМ.
  • Рат у Украјини повећао је инфлацију у цијелом свијету па и код нас. Грађевински материјал је посебно поскупљао, храна и енергенти. Плате су у суштини остале исте!
  • Нагли раст цијена повећао је и цијене квадрата станова у нашем граду, па тако цијена квадрата стана у Палама или Источном Новом Сарајеву се креће од 1600 КМ па до чак 2400 КМ. Због велике заинтересованости за Зимску сезону на Јахорини, цијена апартмапа по квадрату на Јахорини достиже и до 4000КМ.
  • Еномисти тврде, да је тренутно на сцени напумпавање цијена некретнина. Да се ради о вјештачким цијенама које ће врло брзо доживјети пад због презасићења тржишта.
  • „Они који имају уштеђевине, они јдноставно сада купују некретнине како би на тај начин сачували своје паре у тим некретинама од инфлације. Боје се да пораст цијена у друштву не доведу до губитка и до 30-50% укупне уштеђевине. Свакако да ће цијене пасти, јер када они искупују тако, шта онда? Како ће просјечан грађанин, који је и онако једва преживљавао, са истом платом, купити било какву некретнину?“, каже за наш портал економиста Кисић.