Стака Скендерова – прва српска учитељица

0
536

Стака Скендерова рођена је у Сарајеву 1831. године (Османско царство), а умрла је 1891. на Илиџи (Аустроугарска монархија). Била је прва жена јавни и културни радник међу Србима у Сарајеву и отворила је прву женску школу.

Писала је доста по руским листовима и помагала руском конзулу Гиљфердингу у прикупљању српских старина. Она није била само прва жена која је основала женску школу у Сарајеву и стала за катедру него и прва жена ових крајева која је објавила своју књигу, макар и далеко од завичаја и на туђем језику.

Писменост је стекла самоучки или у основној школи у Сарајеву, али о томе нема тачних података. Зна се да је доста читала и да је једина жена тог времена која је пјевала у цркви. Стака је била на сталној ратној нози са највиђенијим Србима трговцима у Сарајеву.

Александар Гиљфердинг неоспорно је најзаслужнији што је Стака Скендерова испричала драматичне догађаје у Босни од 1825. до 1856. године.

„Био сам изгубио наду да ћу моћи да упознам домаћу историју Босне, када ме је срећан случај упознао са дјевојком Стаком Скендеровом”.

Стакин Љетопис Босне, завршен јануара 1858. године, истинско је свједочење и суђење, али и снажни проговор након дуге ћутње, лишавања и устезања. Љетопис Босне Гиљфердинг је превео на руски језик и тако је придружио свом путопису.

Љетопис Босне је задржао основну ознаку мишљења аутора, нарочито у дијеловима о страдању Јована Скендеровића (Стакиног брата) и у обликовању социолошког профила православних сарајевских трговаца и свештеника, који чине и литерарно најјача мјеста ове мале књиге.

 

Извор и фото: Википедија