Дан када је почело све, српски сват убијен 1. марта 1992. године у Сарајеву

0
735

Данас се навршава 27 година, од када су исламски екстремисти 1992. године убили српског свата Николу Гардовића испред Старе православне цркве на Башчаршији, што је наговестило грађански рат, односно почетак трагичног ратног сукоба.

Читав догађај одиграо се након венчања Милана Гардовића и Дијане Тамбур у храму Преображења Господњег у Новом Сарајеву.

Након венчања поворка са сватовима се упутила у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве на Башчаршији, где је требало да буде свадбени ручак.

У сватовској колони је било стотинак сватова који су паркирали своја возила код Вијећнице, где се налазио најближи паркинг Старој цркви.

Након што су паркирали путничка возила код Вијећнице, сватови су пешке кренули ка Старој цркви. У непосредној близини приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бело путничко возило марке у коме су се налазила четири криминалца, међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело.

Провокације су ескалирале у порти цркве у Новом Сарајеву, јер су сватови били изложени псовкама, претњама и повицима: „Шта ћете ви овде? Није ово Србија! Идите у Србију!”.

Никола Гардовић је покушао да одбрани сватове речима: „Шта то чините? Не кварите ми весеље, срам вас било!,” након чега је пуцано у њега.

„Још осећам његову врелу крв на рукама, а нисам заборавио ни како ме мој бивши колега полицајац игнорисао када сам га замолио да позове милицију и хитну медицинску помоћ. Тада ме ухватила паника – он не реагује, а поред нас… Кроз сву ту гужву, пролазе чак три медицинска аута и не гледају на нас, а Никола нам умире на рукама…”, сећа се Јованчић, пензионисани полицајац.

За убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је Расим Делалић-Ћело касније јавно признао и хвалио се да је убио Гардовића.

Муслимански злочинци су изашли из кола и насрнули на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића, који је носио српски барјак. Рамиз Делалић је покушао да Гардовићу одузме српску заставу након чега је дошло до туче. Делалић је извадио пиштољ и смртно ранио Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ и Гардовићевог зета Раденка Мировића, али застава је одбрањена.

Злочинци су побегли. Никола Гардовић је преминуо неколико минута касније у колима хитне помоћи. Поред починиоца убиства Рамиза Делалића званог Ћело, сведоци су као нападаче и саучеснике напада убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника, Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Рамиз Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића је за заслуге примио пиштољ са посветом.