Радник у фабрици смрзнуте рибе доживео је догађај који никада неће заборавити. Током своје смене, случајно је остао заробљен у индустријском замрзивачу. Очајан је позвао помоцћ, али је смена била завршена, а фабрика је била потпуно празна. Док га је хладноцћа прогутала, схватио је да му је судбина запечацћена.
Када је изгледало да је свака нада изгубљена, десило се нешто неочекивано: врата су се отворила, а фабрички болничар га је у последњем тренутку спасио, спасавајуцћи га од сигурне смрти.
Сутрадан је управник, шокиран оним што се догодило, упитао чувара:
„Како сте знали да је унутра и да није отишао са осталима?“
Стражар је одговорио једноставно, али дубоко значење:
„Од свих радника, он ме је једини сваког дана дочекивао. Увек ми се смешкао и питао како сам. Те ноцћи сам приметио његово одсуство. Нисам му чуо ни глас ни видео осмех. Знао сам да нешто није у реду, па сам га потражио… и нашао сам га.“
Мали чин љубазности може направити разлику између живота и смрти.
