Када се узме у обзир поријекло старих српских јела, чињеница је да готово сви балкански народи имају на својим трпезама мусаку, ћуфте, пилав, бурек, баклаву итд., а да су сви вековима били под Турцима. Као закључак, намеће се чињеница да су сва та јела „примљена“ од Турака. А да ли су то чисто турска јела, или потичу из арапске или персијске кухиње, није много значајно – битно је да су их на Балкан донели Турци.
Куварске књиге које су се на српском језику појавиле у другој половини 19. века заправо су преведени немачки и мађарски кувари. Рецимо, најстарији, „Србски кувар“ из 1865. године, Јероте Драгановића, јеромонаха манастира Крушедол, па „Стара и нова куина“ из 1877. чувене Катарине Поповић-Миџине, затим „Христинин кувар“ из 1880.
Сарма од кисела купуса
Узми једну фунту крта меса, мало парче сланине, исеци све заједно ситно, метни у чинију, на то пуну шаку отребљеног опраног пиринча, нешто соли и бибера, 2 цела јајета, све једно с другим добро измешај; узми лишће од купуса, одсеци корење; надевај дробцем у лист, зави чврсто сарму; сложи са рибанцем купусом у лонац, пристави кватри, да се неколико сати кува; направи танку запршку да пожути, изручи на то купус, осоли и остави један сат да се кува; онда неколико кашика кајмака, исечене мирођије, и со тим је готово.
