Jedino priznato obaranje francuskog višenamenskog aviona Mirage 2000 delo je ruku mladog srpskog oficira tokom odbrane neba iznad Republike Srpske.
NATO bombardovanje Republike Srpske, pod kodnim imenom Operacija Namerna sila (engl. Operation Deliberate Force) i Operacija Mrtvo oko (engl. Operation DeadEye), počelo je 30. avgusta i trajalo je do 20. septembra 1995. godine.
Vazduhoplovne snage NATO-a, predvođene Sjedinjenim Državama, napale su položaje Vojske Republike Srpske u tzv. zonama bezbednosti UN-a (Sarajevo i Goražde), ali i druge položaje Vojske Republike Srpske i relejne uređaje.
Zvanični povod za bombardovanje bilo je granatiranje sarajevske pijace Markale, 28. avgusta 1995. godine, kada je poginulo 37 civila. Za taj napad optužena je Vojska Republike Srpske, ali do danas nije utvrđena krivica srpske strane.
Od početka građanskog rata u Bosni i Hercegovini bilo je pitanje trenutka kada će doći do otvorene agresije NATO-a na Republiku Srpsku. Planovi za mir koje je međunarodna zajednica predlagala često su bili ponižavajući za srpsku stranu jer su u potpunosti anulirali faktičko stanje na terenu (VRS je u većem periodu rata držala pod svojom kontrolom oko 70% teritorije BiH) što je dovodilo do propasti pregovora.
Pojedinačni incidenti počeli su još 28. februara 1994. godine kada su američki avioni oborili četiri srpska laka jurišnika J-21 „Jastreb”. Tom prilikom život su izgubila tri srpska pilota. Već 10. aprila iste godine NATO avioni napadaju položaje VRS nedaleko od Goražda. Srbi odgovaraju uzimanjem 150 talaca, pripadnika UNPROFOR-a i pojačavanjem PVO u zoni Goražda, što je dalo rezultata 15. avgusta kada je iznad Goražda pogađen francuski izviđač Etendard IVPM iz sastava 16. eskadrile francuske mornarice, ali pilot uspeva da se domogne nosača aviona Clemenceau.
Nije se dugo čekalo na novi uspeh srpskih raketaša. Sutradan, 16. aprila, obaraju britanski Sea Harrier lakim prenosnim sistemom sa ramena Strela 2M. Pilot se spasao katapultiranjem i prizemljio na teritoriju pod kontrolom muslimanskih snaga.
Incidenti su se preneli i na 1995. godinu. Svakako, najpoznatiji se desio 2. juna 1995. godine nedaleko od Mrkonjić Grada. U vešto pripremljenoj zasedi posade samohodnog raketnog sistema 2K12 Kub-M oborile su američkog lovca F-16C iz 555. lovačke eskadrile stacionirane u italijanskoj bazi Aviano. Tom prilikom oboren je Skot O’ Grejdi, inače, učesnik egzekucije nad srpskim „Jastrebovima” 28. februara 1994. godine. Šest dana je trajala agonija američkog pilota, skrivanja i izmicanja srpskim poterama po nepristupačnom i jedva prohodnom terenu. Tek 8. juna uspešno je evakuisan američkim helikopterima.
Tokom leta 1995. godine bilo je još nekoliko pojedinačnih napada NATO aviona na položaje VRS, a sve je kulminiralo 30. avgusta kada su dva sata iza ponoći počeli udari avijacije sa nosača aviona USS Theodore Ruzvelt na položaje srpske PVO oko Sarajeva.
Poučeni iskustvom obaranja F-16C i Sea Harrier, ali i realnom opasnošću od srpske PVO, bombardere su podržali avioni za elektronski rat EF-111A koji su imali zadatak da zaslepe radare. Pored američkih F-14, F-15, F-16, F-18 učestvovali su i engleski Harrier GR7, Jaguar, kao i francuski FC-1CR i Miraž 2000.
Zbog lošeg vremena, mnogo ciljeva je promašeno, a avioni su bili prinuđeni da lete nisko. Tako je bilo i u rejonu Pala, 30. avgusta 1995. godine, kada su snažne detonacije potresle ovaj gradić. Žitelji Pala, nesvesni opasnosti kojom se izlažu, posmatrali su nebo nad svojim gradom i jasno videli NATO ptice koje se šepure iznad njihovih glava.
Video ih je i mladi srpski oficir Aleksandar Studen. Video ih je jasno i dovoljno dugo da se senzori na njegovom lakom raketnom sistemu 9K38 Igla „zaključaju“ na toplotu motora aviona. Hladne glave, smiren i odlučan odmah nakon zahvata lansirao je raketu na cilj. Znao je samo da je to neprijateljski NATO avion, jedan od mnogih koji ceo dan bombarduju položaje njegovih saboraca i sunarodnika. Samo par trenutaka je trebalo da raketa dođe do cilja i obori francuski avion Mirage 2000N-K2.
Tog trenutka, taj mladić, upisao je svoje ime pored Rake Ljutovca, prvog Srbina koji je oborio neprijateljski avion u Prvom svetskom ratu. Taj mladi Aleksandar, iako bez želje da se hvali ili medijski eksponira, želeo to ili ne, postao je heroj našeg naroda.
Posada francuskog vazduhoplova u sastavu Jose Souvignet i Frederic Chiffot uspešno se katapultirala, ali je ubrzo zarobljena. Srpske snage jedno vreme su krile sudbinu francuskih pilota, što je rezultiralo sa najmanje tri pokušaja NATO snaga da se pronađu piloti. Tokom jednog pokušavaja, vatrom sa zemlje oštećen je helikopter MH-53 i ranjena su dva američka specijalca usled čega je misija otkazana.
Francuski piloti su predati tek 13. decembra 1995. godine. Činu predaje prisustvovao je sam vrh državne bezbednosti SR Jugoslavije, kao i general Ratko Mladić.
Veliki uspeh srpske PVO nije doveo do obustave agresije NATO vazduhoplovstva. Napadi su se nastavili što je umnogome pomoglo muslimansko-hrvatsku ofanzivu u kojoj su snage VRS izgubile veći deo teritorija na zapadu BiH.
Tokom intervenciije u Jemenu, 14. marta 2016. godine koalicija arapskih zemalja predvođenih Saudijskom Arabijom potvrdila je pad jednog aviona Mirage 2000-9D. Avion je pripadao vazduhoplovstvu Ujedinjenih Arapskih Emirata i prilikom pada oba pilota su poginula. Arapska koalicija demantuje da je oboren vatrom sa zemlje, već tvrdi da je pao usled tehničkog kvara.
Dok se ne dokaže suprotno, naš Aleksandar Studen je jedini čovek koji je oborio ponos francuske avio industrije, Mirage 2000.
Izvor: Vojna knjižara / Joksić Aleksandar
