Спустила се завјеса на крај још једне школске године и подјелом свједочанства и диплома дошле су нове бриге и за рогатичке основце и средњешколце – куд и шта даље. Међу њима су и најбољи међу најбољима Основне школе „Свети Сава“ и Средњошколског центра „27. јануар“.
Међу 103 малих матураната основне школе најбољи од најбољих је Игор Иконић из 9/1 разреда. Уз то што је ученик генерације прати га и диплома „Вук Караџић“, а то ће рећи да је током цијелог основниг образовања из свих наставних предмета и владања имао само оцјену 5. И то није све. Игор је успјешно представљао своју школу и општину на више различитих, регионалних и републичких, такмичења из математике, физике и информатике и са свих се враћао са дипломама и пехарима. Зато је он свјетла образа ових дана покуцао на врата гимназије у овдашњем Средњошколском центру и зна се она су му као најуспјешнијем основцу широм отворена. Била је и варјанта Источно Сарајево и електротехнка. Он а и ми његови родитељи, ипак смо се опређелили за гимназију у нашој Рогатици, а кад је заврши, онда нека бира шта му воља, рече Игорова мама Тања Иконић.
Најбољи међу најбољима од 67 средњошколцима у Рогатици је Радош Малишић. Потиче из села Агаровићи код Борика, а са родиељима живи у насељу Птичијак у Рогатици. Један је од два носиоца дипломе „Вук Караџић“ у Средњошколском центру уз само „суве“ петице из свих наставних предмета и зна се владања. Из хобија постао је и „специјалиста“ за његовање српске средњовјековне баштине, па је отуда на зиду великог хола нове зграде Средњошколског центра, у коме је стицао средње образовање, под мотом „ко не чува своју прошлост неће имати ни будућност“ за вјеки вјекова остаје његов умјетнички рад којем је, како рече, пренио почетну страницу Повеље Кулина бана из 1189. године „закићену“ натписом са једног од стећака из велике и бројне средњевјековне некрополе у Варошиштима код Рогатице. На овом импозантном раду, који плијени пажњу и изазива дивљење свих посјетилаца, су и детаљи Повеље бана Матије Нинослава из 1240., а Повељу краља Твртка првог из 1378. на зиду моје бивше школе „овјерио“ сам његовим печатом, док Повељу краља Стефана Дабише из 1392. прати мотив са грба познате средњовјековне породице Павловић која је столовала у граду Борач недалеко од садашње Рогатице, казује Радош.
Љубав према истрорији у неку руку имала је утицај и на опређељење овог средњошколца за будуће занимање. Одлучио се и одмах у првом кругу уписао право на Универзитету у Источном Сарајеву, односно Палама. Кроз те студије и науку, надам се да ћу употпунити и моју жељу за још колико-толико дубља сазнања о српској историји и културној прошлости које су моја животрна опосесија од времена кад сам прво чуо неке од старих епских пјесама и приче старијих људи у мојој породици и комшилуку, рече Радош о коме ова прича није заврчена.
Да се ради о вансреријском момку и не само бисеру овогодишње генерације рогатичких средњошколаца види се и из чињенице да се он, иако живи у 20 километара удаљеној Рогатици, врло често може виђети за пјевницом или да обавља неке друге послове у храму Светих апостола Петра и Павла на Борикама, који датира од давне 1910. године у коме је својевремено крштен и примио прво свето причешће. О томе, парох ове цркве, Драган Јовић рече да је Радош право благо. Гђе и шта год ради иза њега остају златни трагови. Срећен је што му се пружила прилика да га има, макар у пролазу, за сарадника и пријатеља. Зато се молим драгом Богу да му дарује здравље и да му се, сада када је на животној раскрсници, испуне све животне жеље и надања , рече парох Јовић.
Текст и фото: Сретен Митровић
