„Не липшти магарче до зелене траве“, стара је народна изрека која већ дуго опомиње да не вјерујемо обећањима него дјелима.
Баш у времену када је цијела Европа извјешавала о политичком паду Мила Ђукановића, најдужег европског владара и диктатора, ми вас подсјећамо на скоро три и по деценијиски утицај и владавину актуелног начелника општине Соколац, мр.Милована Бјелице.
Када би писали о политичком путу магистра Бјелице, могли би помињати евентуалну повезаност за разне афере и све оно кроз шта је пролазило ратно и после ратно Српско Сарајево, али и Република Српска у цјелости. Када кажемо кроз шта је пролазило Српско Сарајево, не мислимо на тежину коју је народ овог јуначког краја осјетио, већ на политички комфор из кога је Милован (тада није био магистар) доносио одређене одлуке и био дио истих.
Општина Соколац некада је важила за јак економски центар и потенција Сарајевско-ромнијиске регије. Пут Сарајево-Београд, разни привредни гиганти, културна дешавања и спортска удружења била су презент „Срца Романије“. Док су Пале, Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа емнорно напредовали из године у годину, градећи факултете, путеве, школе, вртиће, јачајући све гране привреде, Соколац је губио становништво, војну болницу, хотел, културни центар, аутобуску станицу, а о новим путевима, новим зградама и фирмама сувишно је, односно језиво и говорити.
Сокочани, људи чврстог крктера, који цијене и вјерују људима на ријеч, деценијама нажалост вјерују у разне „шарене лаже“ које им се с времена на вријеме сервирају.
Тако је у само последњих година Сокочанима обећавано улагање од Кинеза, Арапа, Турака, Македонаца… Пројекти Етно село, нови водоводи и канализација цијелог Сокоца, улагања у пољупривреду, „Нова Романија“, улагања у текстилну индустрију, аеродром, и сл.
Последњим гласањем у Скупштини општине Соколац, леђа свим овим причама и обећањима окренули су одборници СНСД-а, ПДП-а, ДЕМОС-а, ДНС-а, али и СДС-а. Да ли су Сокочани без обзира на политички дрес рекли више ДОСТА!?
