Слаб је пчелар који од пчела узима само мед. Свака кошница у пчелињаку доброг пчелара је „рудник злата“ у малом и нуди знатно више од самог меда, казује пчелар Радислав Јанковић (45), један међу најбољим регистрованим, и више не регистрованих, пчелара у Рогатици.
Пчеле и рад око њих су, додаје он, већ неколико година моје основно занимање из кога црпим саредства за моју и егзистенцију цијеле породице. По занимању сам, уз редовно школовање, машин бравар. Али, тај посао никад нисам обављао. Као професионални војник по уговору радио сам у Војсци Републике Српске и Оружаним снагама БиХ 15 година. Истеком уговора, 2013. покушао сам и успио се наћи у пчеларству о коме сам сањао од малих ногу, а којим сам се из хобија почео бавити 2001. године.
Почео сам са двије кошнице. Једну сам „нашао“, на дивље, у шуми недалеко од мог Ковања, а другу купио од комшије.
Тај „случајни“ почетак мене је одвео међу пчеларе. Из године у годину повећва сам број кошница и сада их имам, мање од 100, а више од 80, како то обично тврде пчелари, ради „урока“, никад не говорећи стварно стање у свом пчеларнику. Овај посао радим на два начина – стационарно, овђе у мом Ковању, и селењем током прољећа и љетних мјесеци.
Да би постигао што боље резултате и извукао све што нуди пчеларство пчелар мора да се стално едукује кроз литаратуру, одласке на сајмове и стручна предавања, а не треба бјежати ни од разговора са искуснијим и успјешнијим пчеларима, и то је моја препорука новим, поготово млађим, пчеларима.
Зависно од година варира производња меда у мом примјеру. 2015. убрао сам око 30 килограма по кошници. Короном захваћене 2020. и 2021, произведња је била до краја лоша, а прошле године, имао сам око 15 килограма по друштву, односно 1,5 тону и још имам непродатих око 300 килограма. Разлог ниске цијене на пијацама, а нема организованог откупа на велико.
Оно што мене као пчелара спашава јесу други пчелињи производи, казује још Јанковић. Нудим и реализујем годишње око 40 ројева и за то по тренутним цијенама остане ми око 4000 марака.Већ наручених имам 500 комада младих матица, које лично производим, и ту је зарада од 10.000 марака. Воска ћу понудити око 30 килограма. Ту је скромна зарада – око 600, али ћу зато за око 3 килограма прополиса зарадити 2500 и за полиен око 1500 марака. Нудим и, од тога највише очекујем, матичну млијеч. Грам тога производа кошта 5 марака, а ја произведем око 2 килограма, рече још Јанковић, који за свој пчелинак сам изграђује сандуке у типу „Ланг – Рут“ са највише два наставка. Преко тога он не иде, јер је то, по његовом искуству, оптерећење и за пчеле и за пчелара код одржавања.
Јанковић је и селећи пчелар. Дио својих друштава сваке године, од половине маја до половине јуна, сели за багремом у околину Горажда, а онда се иде у планину, у Јеловце, у црногоричне шуме Деветака на подручју Хан Пијеска одакле, како тврди, добија врло квалитетан и на тржишту тражен мед.
Што се тиче друштвене поршке пчеларима у Републици Српској, она је казује Јанковић, занемарљива. Шест марака по друштву је богу плакати, обзиром на значај пчела у природи.
Основна задаћа сваког пчелара сматра Јанковић је брига о здрављу пчела. Уз свакодневу борбу против варое и других паразита, који се до краја не могу никад уништити, али се могу знатно смањити уз примјену науке и расположивих заштитнх средстава. И за то пчелар мора учити и радити у пчелињаку, поготово у ово вријеме кад се дешавају разне климатске промјене које се одражавају на живот и активност не само људи него и пчела.
Пчелар се мора борити и против човјека као највећег непријатеља пчела. Довољно је да се изврши неконтролисана употреба неког пестицида у ратарству и „одоше“ пчеле у цијелом крају. И тако даље, казује Јанковић, као пчелар који може бити узор многим не само у Рогатици него знатно шире.
Текст и фото: Сретен Митровић
/058/
