17. јула 1918. године.
Николај ИИ Александрович био је последњи император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске. Владао је од 1. новембра 1894. до 15. марта 1917. године. Владавину је окончао абдицирањем током Фебруарске револуције.
Одрекао се престола
Био је син и наследник Александра ИИИ и Марије Фјодоровне, данске принцезе Дагмар пре удаје. Супруга му је била Александра Фјодоровна са којом је имао петоро деце, четири кћери и једног сина. 
Период његове владавине обележен је економским развојем Русије и истовремено порастом социјално-политичких противречности и револуционарних покрета који су довели до Руске револуције (1905) и Октобарске револуције (1917). У спољној политици водио је политику експанзије на Далеки исток где је водио рат са Јапаном. У Првом светском рату прикључио се блоку Сила антанте.
Одрекао се престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и од тада се налазио под кућним притвором заједно са породицом у Царскоселском дворцу. У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск. У пролеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург где су га и стрељали 17. јула 1918, заједно са породицом и четворо слугу.
Руска православна црква прогалсила их мученицима
Императора Николаја ИИ Александровича канонизовала је 1. новембра 1981. године Руска православна загранична црква која тада није била у јединству са Московском патријаршијом. Деветнаест година касније, 2000. године и помесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са супругом и децом. Проглашени су за мученике.
Убиство последњег руског цара Николаја ИИ Романова и целе царске породице деценијама интригира јавност. Истрага је у јесен 2016. године поново покренута и она би требало да разјасни да ли су сви чланови царске породице убијени или је, ипак, неко од њих преживео. 
Према званичној верзији, цара Николаја ИИ, његову супругу Александру, њихове четири ц́ерке Анастасију, Марију, Олгу и Татјану и њиховог сина царевиц́а Алексеја, као и четири члана краљевске послуге, бољшевици су стрељали у подруму куц́е у Јекатеринбургу 1918. године.
Љубав мајке Царице Александре Фјодоровне Романова и последњег Цара Николаја ИИ Александровича Романова крунисана је браком у новембру 1894. године.
Поред четири ћерке, на крају су добили и сина, који је на несрећу његове породице боловао од хемофилије. Царица Мајка, која је била немачког порекла изазвала је на почетку рата бурне реакције народа, који ју је проглашавао шпијуном.
Деца краљевске породице
Олга Николајевна Романов
Рођена је 1895. године као најстарија ћерка Николаја и Александре. Била је по описима дивно дете, једна од најученијих принцеза тог доба и врло интелигентна. Својим најбољим животним пријатељем сматрала је 18. месеци млађу рођену сестру Татјану. Имале су надимак „Велики пар„, пошто се скоро никада нису одвајале, а на поклон су добиле и одређени број војске који су могле да контролишу. За време рата, прошла је болничку обуку и заједно са својом мајком и млађом сестром Татјаном водила рачуна о рањеницима, све до кућног притвора 1918. године. Имала је непуне 23 године када је убијена.
Татјана Николајевна Романов
Била је велика кнегиња од Русије, рођена 1897. године. Описивали су је као најлепшу царску кћерку, и била је омиљена својој мајци Александри. Тај изглед је здравствено нарушен када је добила богиње и своју килажу видно изгубила, али је то није спречило да свом млађем брату Алексеју буде као друга мајка када је породица Романов била заробљена.
Краљ Србије Петар И намеравао је да осигура руку младе принцезе за престолонаследника Александра. Приликом посете Петровграду 1914. године председник српске владе, Никола Пашић, предао је писмо Краља Петра на које је Цар Николај одговорио да он препушта својим кћеркама да одлуче за кога се желе удати. Имала је 21 годину када је стрељана. Вест о масакру породице Романов стигла је на Солунски фронт где се наследник Александар бурно опростио од своје несуђене супруге и југословенске краљице.
Марија Николајевна Романов
Као трећа ћерка у породици, рођена је 1899. године. Била је миљеница цара Николаја због своје љупкости и топлине. Важила је за анђела породице, с обзиром на то да су сестре говориле да она није њихова сестра, јер никада не упада у невоље. Са сестром Анастасијом, најмлађом ћерком династије, важила је за „Мали пар“. Говори се да је показала огромну храброст пред само убиство у Сибиру, а имала је свега 19 година.
4. Анастасија Николајевна Романов
Рођена као породично „спадало“ 1901. године. Са чином најмлађег члана породице, где је са претходно троје деце све већ било виђено, задатак јој је био да буде главни забављач породице. Са Маријом је била у „Малом пару“, на коју је због своје енергичности имала великог утицаја. Гувернанта Маргарита Игер говорила је да је Анастасија најшармантније дете које је она познавала.
За време притвора, ментални развој јој је био успорен и праћен изузетно тешким емотивним условима, али је ипак поред свега успевала некако да разведри своју породицу. Већина верује да је у својој 17 години убијена са осталим члановима породице, али постоји сумња да је ипак преживела када је нађена масовна гробница и то се води као једна од највећих мистерија 20. века.
О судбини женског дела породице вец́ деценијама полемишу историчари. Мишљења су подељена. Има оних који се слажу са званичном верзијом да су сви чланови царске породице исте ноц́и стрељани, али и оних који верују да су императорка и велике кнегиње преживеле.
