Шири простор данашње општине Соколац је једно од првих насељивих мјеста наше регије. После велике куге која је владала Романијом и разних ратова, остало је много необрадиве земље и ненасељених подручја. Неке од првих фамилија које су доселиле на Соколац су:
Мијатовићи (2.к св Аћим и Ана), Старином су од Урошевића из Кочана код Никшића – стара Херцеговина, одакле је предак Мијат, који је имао три сина.
Нешковићи (2.к Ђурђевдан). Доселили из Чајнича-околина Вишеграда, има их око Фоче и у Илину код Горажда, даљом старином су из Херцеговине.
Паунићи (5.к Ђурђевдан), старином су Вукашиновићи из Васојевића. Дошли су им преци пре куге.
Јакшићи (1.к св. Сава). Доселили из села Јабуке – општина Фоча. Славили Стјепандан
Митковићи (1.к Ђурђиц). доселили из Кос. Митровице, пре окупације Босне.
Ћосовићи (2.к св Јован, прислужују св. Саву), доселили из Јабуке-општина Фоча. Старином су Анђелићи.
Чизмићи (1.к св. Арханђео) сишли с Балтића, пре окупације. Предак му је био ханџија. Мисли се да су старином из Србије.
Ђурђићи (3.к св. Симеун), старином Скочовићи из Херцеговине. Од овог рода су и Лазаревићи на Дервенти код Сарајева.
Косорићи (3.к Ђурђевдан), сишли са Читлука. Има их још у околним селима, старином из Дробњака.
Карабатковићи (1.к Ђурђевдан), доселили 1880., као опанчар из Сарајева, родом из Врела Босне, старином из Боке Которске.
Зорановићи (2.к), дошли из Казмерића, где их још има.
Витомири (2.к св Игњатије), доселили из Власеничког среза, старином од Алексића у Никшићким Рудинама. Има их још у : Ђедовићима, Шајићима, Џимријима, Соколовићима и др.
Ећимовићи (1.к), сишли с Маваре у Доњем Оџаку, где их још има.
Ђурковићи (1.к св. Никола и св. Тома), сишли су из Балтића 1896., старином из Брезана у Риђанима – стара Херцеговина. Из Риђана су кренули због насиља: Пљачкали су их Турци и Црногорци. Има их још у Балтићима (9.к).
Цицмили (1.к), сишли са Брајковића, где их још има.
Маџгаљ (1.к). Довела га је 1901., мати са Берега, преудавши се за Ђ. Јакшића. Иначе су Маџгаљи старином Лазаревићи из Метохије, а Маџгаљима се зову по неком брду у Метохији код Гацка. Има их и у Соколовићима славе Ђурђевдан, и очухову славу Степањдан.
Ковачевићи (2.к), сишли из Смртића 1883., старином су Угљаревићи из Кљеута у Гацку – Херцеговина.
Форцани (2.к св. Јован), су старином Говедарице од Гацка. Има их и на Понорима код Праче – Горажде, одакле су дошли 1905.
Реновице (1.к св. Јован), сишли с Блатића око 1910., старином Делићи из села Борковићи у Пиви – стара Херцеговина. Има их још у околини.
Ђоројевићи (1.к св. Арханђео). старином из Херцеговине. Има их још у Шајићима – општина Власеница.
Кезуновићи (1.к), сишли са Видирца, пред Први светски рат. старином из Херцеговине.
Новаковићи (1.к св. Никола), доселили из села Мркеља (срез Сански Мост), а старином из Лике, населио се за време Првог светског рата.
Врачар (1.к св. Никола), дошли око 1915. из Пиве – стара Херцеговина.
Копривица (1.к св. Никола), сишао са Бандовог Оџака 1923. Доселили из Пиве, старином из Бањана – стара Херцеговина.
Милетић (1.к св. Арханђео), дошли 1925. из околине Фоче. Има их у Рогатићком срезу).
Шпирић (1.к св. Никола), доселили 1925. из Тетова, старином из села Пожарана код Тетова – данашња Македонија
Теофиловић (1.к св. Петка), доселили 1927. из Тетова, а старином је из села Стенча – општина Тетово.
Серафимовић (1.к), дошао такође из Тетова у Македонији.
