Једино признато обарање француског вишенаменског авиона Мираге 2000 дело је руку младог српског официра током одбране неба изнад Републике Српске.
НАТО бомбардовање Републике Српске, под кодним именом Операција Намерна сила (енгл. Operation Deliberate Force) и Операција Мртво око (енгл. Operation DeadEye), почело је 30. августа и трајало је до 20. септембра 1995. године.
Ваздухопловне снаге НАТО-а, предвођене Сједињеним Државама, напале су положаје Војске Републике Српске у тзв. зонама безбедности УН-а (Сарајево и Горажде), али и друге положаје Војске Републике Српске и релејне уређаје.
Званични повод за бомбардовање било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале, 28. августа 1995. године, када је погинуло 37 цивила. За тај напад оптужена је Војска Републике Српске, али до данас није утврђена кривица српске стране.
Од почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини било је питање тренутка када ће доћи до отворене агресије НАТО-а на Републику Српску. Планови за мир које је међународна заједница предлагала често су били понижавајући за српску страну јер су у потпуности анулирали фактичко стање на терену (ВРС је у већем периоду рата држала под својом контролом око 70% територије БиХ) што је доводило до пропасти преговора.
Појединачни инциденти почели су још 28. фебруара 1994. године када су амерички авиони оборили четири српска лака јуришника Ј-21 „Јастреб”. Том приликом живот су изгубила три српска пилота. Већ 10. априла исте године НАТО авиони нападају положаје ВРС недалеко од Горажда. Срби одговарају узимањем 150 талаца, припадника УНПРОФОР-а и појачавањем ПВО у зони Горажда, што је дало резултата 15. августа када је изнад Горажда погађен француски извиђач Етендард ИВПМ из састава 16. ескадриле француске морнарице, али пилот успева да се домогне носача авиона Цлеменцеау.
Није се дуго чекало на нови успех српских ракеташа. Сутрадан, 16. априла, обарају британски Сеа Харриер лаким преносним системом са рамена Стрела 2М. Пилот се спасао катапултирањем и приземљио на територију под контролом муслиманских снага.
Инциденти су се пренели и на 1995. годину. Свакако, најпознатији се десио 2. јуна 1995. године недалеко од Мркоњић Града. У вешто припремљеној заседи посаде самоходног ракетног система 2К12 Куб-М обориле су америчког ловца Ф-16Ц из 555. ловачке ескадриле стациониране у италијанској бази Авиано. Том приликом оборен је Скот О’ Грејди, иначе, учесник егзекуције над српским „Јастребовима” 28. фебруара 1994. године. Шест дана је трајала агонија америчког пилота, скривања и измицања српским потерама по неприступачном и једва проходном терену. Тек 8. јуна успешно је евакуисан америчким хеликоптерима.
Током лета 1995. године било је још неколико појединачних напада НАТО авиона на положаје ВРС, а све је кулминирало 30. августа када су два сата иза поноћи почели удари авијације са носача авиона УСС Тхеодоре Рузвелт на положаје српске ПВО око Сарајева.
Поучени искуством обарања Ф-16Ц и Сеа Харриер, али и реалном опасношћу од српске ПВО, бомбардере су подржали авиони за електронски рат ЕФ-111А који су имали задатак да заслепе радаре. Поред америчких Ф-14, Ф-15, Ф-16, Ф-18 учествовали су и енглески Харриер ГР7, Јагуар, као и француски ФЦ-1ЦР и Мираж 2000.
Због лошег времена, много циљева је промашено, а авиони су били принуђени да лете ниско. Тако је било и у рејону Пала, 30. августа 1995. године, када су снажне детонације потресле овај градић. Житељи Пала, несвесни опасности којом се излажу, посматрали су небо над својим градом и јасно видели НАТО птице које се шепуре изнад њихових глава.
Видео их је и млади српски официр Александар Студен. Видео их је јасно и довољно дуго да се сензори на његовом лаком ракетном систему 9К38 Игла „закључају“ на топлоту мотора авиона. Хладне главе, смирен и одлучан одмах након захвата лансирао је ракету на циљ. Знао је само да је то непријатељски НАТО авион, један од многих који цео дан бомбардују положаје његових сабораца и сународника. Само пар тренутака је требало да ракета дође до циља и обори француски авион Мираге 2000Н-К2.
Тог тренутка, тај младић, уписао је своје име поред Раке Лјутовца, првог Србина који је оборио непријатељски авион у Првом светском рату. Тај млади Александар, иако без жеље да се хвали или медијски експонира, желео то или не, постао је херој нашег народа.
Посада француског ваздухоплова у саставу Јосе Соувигнет и Фредериц Цхиффот успешно се катапултирала, али је убрзо заробљена. Српске снаге једно време су криле судбину француских пилота, што је резултирало са најмање три покушаја НАТО снага да се пронађу пилоти. Током једног покушаваја, ватром са земље оштећен је хеликоптер МХ-53 и рањена су два америчка специјалца услед чега је мисија отказана.
Француски пилоти су предати тек 13. децембра 1995. године. Чину предаје присуствовао је сам врх државне безбедности СР Југославије, као и генерал Ратко Младић.
Велики успех српске ПВО није довео до обуставе агресије НАТО ваздухопловства. Напади су се наставили што је умногоме помогло муслиманско-хрватску офанзиву у којој су снаге ВРС изгубиле већи део територија на западу БиХ.
Током интервенциије у Јемену, 14. марта 2016. године коалиција арапских земаља предвођених Саудијском Арабијом потврдила је пад једног авиона Мираге 2000-9Д. Авион је припадао ваздухопловству Уједињених Арапских Емирата и приликом пада оба пилота су погинула. Арапска коалиција демантује да је оборен ватром са земље, већ тврди да је пао услед техничког квара.
Док се не докаже супротно, наш Александар Студен је једини човек који је оборио понос француске авио индустрије, Мираге 2000.
Извор: Војна књижара / Јоксић Александар