Сврстава се у природна добра од великог значаја, односно природна добра треће категорије. Смјештена је на сјевероисточним падинама планине Озрен, у селу Доње Гире, 27 км од Сокоца.
Улаз у пећину је на 890 метара апсолутне висине. Из пећине током цијеле године истиче поток који се послије стотињак метара улијева у ријечицу Ријеку, лијеву притоку Биоштице. Пећина се спелеоморфолошки састоји од „Главног канала”, дугачког 930 метара и неколико мањих, укупне дужине 1.300 метара.
„Главни канал” се завршава сифоном, изнад кога се настављају два канала дуга по стотину метара. Пећински стубови у главном каналу достижу пречник и до три метра, а канал је испуњен и коралним накитом, сталактитима и драперјем.
„Главни канал” цијелом дужином протиче поток дубок од 20 до 50 центиметара. Поједине дворане су широке и високе до 15 метара. Пећина је изузетно богата пећинским накитом, посебно централни и завршни дио, као и један мањи бочни канал близу улаза.
Пећински стубови, на појединим мјестима широки и до три метра, спадају у најљепше примјерке пећинског накита у пећинама Републике Српске. Пећина је само једном спелеолошки истраживана, 1893. године (Јамарско друштво „Чрни галеб” из Преболда, Словенија). За вријеме истраживања подземни канали су грубо измјерени. Топографски цртеж није сачуван.
Извор: Туристичка организација Соколац
