Промоција књиге „Преступне године“ академика Војислава Максимовића – 057. ГР

0
47
У оквиру манифестације „Дани Источног Сарајева“, која се одржава поводом Дана и крсне славе града – Светог Петра Дабробосанског, Матична библиотека Источно Сарајево организује промоцију књиге академика Војислава Максимовића „Преступне године“. Промоција књиге одржаће се у Матичној библиотеци Источно Сарајево, 16. септембра у 18.00 часова. О књизи ће говорити проф. др Жељка Панџић и књижевник Радисав Машић.
Књига „Преступне године“, објављена у оквиру едиције „Завјештај“, представља један од најзначајнијих рукописа из заоставштине академика Максимовића, који је, захваљујући његовој породици и колективу Матичне библиотеке, први пут објављен. Она је дио ширег фонда који писац оставља као духовни и културни завјет – човјека, интелектуалца, професора и академика који је својим дјелом свједочио и бранио национални и културни идентитет.
Рукопис, истовремено личан и колективан, ослања се на културноисторијски контекст и усмено памћење народа, оживљавајући прошлост кроз лик Милутина Витковића и других јунака, чије животне приче постају дио шире националне хронике. На страницама ове књиге оживљавају људи и догађаји из фочанског краја, његове легенде, предања и епске пјесме, као и стварни историјски потреси – од Никољданског покоља у Јошаници, преко НАТО бомбардовања, до судбина савременика у ратним и послијератним годинама.
Како су рецензенти истакли, ово дјело није само књижевна творевина, већ и завјештај једног времена, људи и простора. У њему се преплићу предања, обичаји, епика и животне судбине, а у основи свега налази се прича – као вид трајног памћења, али и као пут обнове, отпора и тражења смисла.
„Преступне године“ су, својеврсна ризница усменог памћења, сјећања и језичког богатства, али и књига са терапијском снагом – писање и приповиједање за аутора су били мелем и отпор пролазности. То је мозаик састављен од животних слика, завичајних мириса и биља, народних мудрости и трагичних искустава, који у цјелини представља завјештај о народу и његовој трајној везаности за земљу, језик, вјеру и традицију. На крају, иако говори о временима која су била „преступна“ – тешка и несрећна – дјело носи оптимистичку поруку да након њих долазе просте, боље године, у којима љубав, човјечност и вјера у живот остају темељи на којима се гради будућност.