Током посљедње деценије, Малезија је постала један од највећих произвођача соларних панела на свијету, али данас су остала само два произвођача — и један од њих је у великој мјери обуставио производњу.
Постао је то познат образац у југоисточној Азији: кинеске компаније, желећи да приступе америчком тржишту али блокиране царинама, проналазе заобилазни пут. Отварају фабрике у трећим земљама, улажу милијарде долара, стварају радна мјеста и пословне прилике. Локална економија цвјета.
Предсједник Доналд Трамп жели то зауставити. Најављена је нова глобална царина од 40 одсто на сву робу која пролази кроз треће земље прије него што стигне у Сједињене Државе. Ове мјере циљају такозвани „траншипмент“ — праксу преношења кинеске робе кроз друге земље како би се избјегле већ постојеће царине.
Политика је изазвала шок у југоисточној Азији, гдје су кинеске инвестиције помогле економијама сиромашнијих сусједа да брже расту. Сузбијање траншипмента биће економски ударац. Такође ће закомпликовати ланце снабдијевања у региону, који се у великој мјери ослањају на кинеске сировине и компоненте. Од Вијетнама до Камбоџе и Индонезије, званичници и привредници покушавају да сагледају посљедице.
Нове царине отварају тешка питања за земље које већ дуго користе кинеске компоненте за производњу финалних производа које извозе у САД. Да ли америчка администрација жели да опорезује све?
Фото: The New York Times
Један примјер долази из Малезије.
У посљедњих десет година, десетак компанија, углавном из Кине, уложиле су 15 милијарди долара у фабрике у Малезији, стварајући десетине хиљада радних мјеста. Потом су, под администрацијом Џоа Бајдена, САД увеле царине и до 250 одсто на соларну опрему из Малезије. Данас су остала само два произвођача соларних панела, а један је готово у потпуности обуставио производњу.
То је био позив на буђење за Малезију, државу са преко 35 милиона становника, која сада преиспитује свој модел економског развоја.
„Покушавамо се посматрати не само као примаоци инвестиција, већ као креатори технологије. Не желимо бити само мјесто за производњу, већ и тржиште са солидном средњом класом“, рекао је замјеник министра за инвестиције, трговину и индустрију.
Званичници Малезије, који су покушавали постићи трговински договор, били су спремни да сарађују са САД како би спријечили да компаније представљају кинеску робу као домаћу. Ипак, сазнали су да ће и сами бити погођени основном царином од 19 одсто. Додатних 40 одсто ће се наплаћивати за робу за коју се утврди да потиче из Кине.
Малезија се сада налази тачно између двије свјетске силе — САД и Кине.
Малезија вјерује да кинеске соларне компаније могу играти важну улогу у њеном покушају да повећа удио обновљивих извора енергије. Циљ је да у наредних пет година половина потрошене енергије долази из чистих извора попут соларне. Магацини су пуни соларне опреме која више не може да се извози у САД, па влада покушава охрабрити продају тој опреме на домаћем тржишту.
Један од изазова је тај што Малезија и даље зависи од кинеске соларне индустрије. Више од 75 одсто соларних панела који се користе у земљи долази из Кине, гдје су цијене знатно ниже захваљујући државним субвенцијама.
Дугорочно, Малезија жели да се кинеске компаније врате и поново покрену производњу — али овога пута за домаће потребе.
Ниједан регион није више осјетио посљедице трговинског рата између САД и Кине од југоисточне Азије.
Земље тог региона профитирале су када су мултинационалке премјестиле производњу из Кине како би избјегле прве Трампове царине. Сада Малезија настоји ублажити посљедице тог сукоба.
„Не желим да морамо бирати између САД и Кине. Желим да ојачамо сами себе“, рекао је замјеник министра.
Обе силе већ дуго имају велики утицај у Малезији. Америчке технолошке компаније попут Нвидије, Интела и Тексас Инструментса изградиле су велике погона за производњу чипова. Више од 600 америчких компанија инвестирало је у Малезију у посљедњих 50 година.
С друге стране, кинеске инвестиције обликовале су производни сектор. Кина је међу највећим инвеститорима већ деценију. Увоз из Кине се готово удвостручио у посљедњих десет година.
Фото: The New York Times
Прије десетак година, кинеске соларне компаније почеле су да улажу у фабрике у Малезији, са циљем извоза у САД и Европу.
„Знали смо да не можемо дугорочно конкурисати кинеским компанијама“, рекла је директорка компаније која је 2013. затворила производњу. Компанија је, након шест година, схватила да не може парирати по цијени и капацитету. Данас се баве изградњом соларних електрана и увозе панеле из Кине.
Након што је Бајденова администрација покренула истрагу о непоштеним праксама кинеских компанија у Малезији, Камбоџи, Вијетнаму и Тајланду, кинеске фирме су почеле смањивати пословање. Истрага је довела до великих царина и многе компаније су напустиле Малезију.
Једина кинеска компанија која још увијек производи соларне панеле у Малезији је Longi. Када је 2023. отворила своју трећу фабрику код Куала Лумпура, то је представљено као преломан тренутак. Обећано је 2.000 радних мјеста, али данас су бројне производне линије затворене, а већина простора неискориштена.
Longi је водио разговоре с малезијским властима како би подржали развој локалног ланца снабдијевања. Представници соларне индустрије позивају владу да обнови домаћу производњу уз помоћ знања које су донијеле кинеске компаније.
„Све кинеске компаније дошле су овдје када није било ни капацитета ни интересовања за домаће тржиште. А онда су пропале или отишле због царина“, рекао је један од челника удружења.
Једна од бивших директорки производње каже да не искључује могућност повратка у тај посао, поготово након што је Кина најавила смањење субвенција. Ипак, и даље је опрезна због тешке конкуренције.
„Забринута сам за нашу будућност. Многи кинески држављани мигрирају у Малезију и знатно су вреднији од нас.“
