До тада су њихови резултати били на нивоу статистичке грешке. Имали су само два учешћа на великим такмичењима, ЕП 1980. у Италији и СП 1994. у САД – у и освојили укупно један бод уз један постигнут гол.
Довољно разлога да на ЕП 2004 у Португалу Грци буду у углу за аутсајдере. Кладионице су им давале шансе 150:1, неке и 300:1.
Нису ни Грци били Бог зна какви оптимисти па је дефанзивац Такис Фисас заказао вјенчање за почетак јула, свега пар дана након завршетка првенства вјерујући да ће се њихова „Одисеја“ окончати још 20. јуна.
Јер, шта ту може поћи по злу? Ништа. Али може по добру. И то таквом добру да ће оно што се догађа на Пиринејском полуострву постати много већи догађај од оног у којем се изговара „судбоносно да“. Уосталом, два слова могу причекати док се креира једно од највећих фудбалских и спортских чуда.
За креирање чуда потребни су чудотворци, а Грци су свог ненадано пронашли у Есену. Онако како је један Ото (Фон Бизмарк) ујединио Њемачку слично је други (Рехагел) ујединио Грчку, донекле се водећи и констатацијом легендарног Бате Стојковића по ком је „немачка медицина најбоља“.
Лијечио је Ото Рехагел све грчке бољке усадивши играчима самопоуздање и вјеру да су они потомци Леонидиних Спартанаца. А када права вјера уђе у срце, тада сумња излази из главе и немогуће више не постоји.
Грчка је на EП стигла у нади да ће остварити једну, прву побједу у историји. Успјела је побиједивши домаћина Португал на старту, да би уз реми са моћном Шпанијом и пораз од Русије прошла групу. У четврфиналу је чекао француски тим снова.
„Селектор је одабрао мене да започнем меч рекавши ми како је Тијери Анри изјавио да нема појма ко сам ја, али да је он увјерен како ће ме након утакмице добро упамтити. Сјећам се да је ишао кроз свлачионицу и викао из свег гласа да ћемо побиједити, а ја сам мислио да је потпуно изгубио разум“… причао је касније бек Гиуркас Сеитаридис.
Грчка је славила 1:0 голом Харистеаса.
У полуфиналу је савладана Чешка поготком Деласа у продужетку, а у финалу је чекао Португал, да наплати дуг с почетка.
Побиједити неког два пута заредом, притом домаћина и фаворита, звучало је немогуће. Успјели су Хелени. Поново је егзекутор био Ангелос Харистеас и донио Грчкој радосне гласе попут Фидипида из Маратонске битке. Гол из 57. минута и гранитна грчка одбрана озваничили су чудо над чудима.
,,Древна Грчка је имала 12 Богова, модерна их има 11″, био је натпис на аутобусу првака Старог континента, из ког је одзвањала „Мaria Me Ta Kitrina“. Aко додамо старог мангупа из Есена, онда их и модерна има 12.
А можда и још понеког…
Тачно 20 година од историјске ноћи, момци на окупу…
