Вук Драшковић, пропали политичар из Србије који је постао популаран почетком деведесетих година објављивањем књиге „Нож“ и прочетничком реториком. Он је заправо први почео да промовише четништво, али онакво како је то режистер Вељко Булајић приказивао у партизанским филмовима током постојања СФРЈ.
Према отвореним документима Викиликса, јасно се види да је Драшковић 1991.године, као и Новак Килибарда, нагло промјенили реторику про-српства у ону анти-српства. Контакт са њима остварили су тих година оперативци страних обавјештајних служби, а документи РДБ Републике Србије показују како је Драшковић један од главних актера „одласка по новац“ у Мађарску, и наводној борби против власи Слободана Милошевића.
Драшковић је неко ко јавно заговара независност Космета, ткз.геноцид у Сребреници, као и комплетну реторику ону коју у фразама слушамо деценијама против српског народа, а како то иде, онај ко подржава све то, обавезно мора да подржава и геј параде, као и све друге настраности које долазе као систем успостављених вриједности политичког Запада.
Пошто је пропао као политичар, не ради активно преко 30 година, а угодно живи, нико у Србији не поставља питање одакле му новац? Он пише романе, који „наравно“ морају да облате што више српски национали корпус, али он је задужен да то буде из угла књижевника.
Тако је у једном од својих романа наводно писао о „српском туристичком снајперисти“ изнад Сарајева, односно са ткз.Шпицасте стијене, који грешком убија сина и супругу. Он даље наводи како су те снајперисте сутри дан позване од стране неколио владика (црквених великодостојника СПЦ) на Пале, гдје су им иси савјетовали да више убијају. Тада он сазнаје да је убио сина и снају. Син се наводно звао Југослав.
Сценарио какав не би осмислио ни најболеснији Холивуд у најцрњим мислима зла. Међутим, довољно је да имате српско име и презиме, да се зовете Вук Драшковић, Драган Бурсаћ, Наташа Кандић и да у својој црној мисли смислите што већу гадост, а како би исту преписали Србима (посебно у Босни) и ви већ имате подршку свих медија из Федерације БиХ, Монтенегрина, дијела Хрватске и др. Наравно, неће изостати награде и промоције разних не владиних организација. Очито је да рат у БиХ против Срба апсолутно још траје, заустављена је једино оружана борба.
Истина је скроз другачија од оне коју преносе сарајевски портали, на које се редају хиљаде коментара разног полу свијета. Наиме, Шпицаста стијена је мјесто код мјста Мрковићи, који даље веже према Барицама, односно према Биоску и Хреши. Сва та подручја насељавали су вијековима искључиво Срби. Нико са тих мјеста није никога нападао, већ су се Срби на том подручју силовито бранили и одбранили до самог „Дејотна“ у коме су издати и према којем су та мјеста додјељена Муслиманима, односно Федерацији БиХ. Друго, Шпицаста стијена је мјесто са кога не можете снајперском пушком да добаците ни до Фалетића (најближе мјесто које је већином било насељено Муслиманима) и у коме су у току рата претежно били војници због самих борбених дејстава. Треће, не постоји тај догађај, никакав Југослав, његов отац, мајка, све је измишљено. Не постоји вода, јер воде је у Мрковићима свако имао у својој кући. Нису никакве владике долазиле на Пале и нису никада позивале на крвопролиће. Све је лаж! Све је само пропаганда најумноболнијег режисера овог измишљеног догађаја.
Очекујемо надлежне органе да испитају случај и реагују према истом.
