Прикупљено 48.057 КМ за обнову и реконструкцију Романијске Лазарице – 057. ГР

0
741

У Парохијском дому Романијске Лазарице синоћ је одржано донаторско вече с циљем прикупљања средстава за обнову и реконструкцију Храма Светог пророка Илије у Сокоцу. Званице и гости су својим добровољним прилозима подржали ову акцију коју је организовала Црквена општина Соколац и прикупљена су средства у износу од 48.057 КМ. Покровитељ вечери била је Општина Соколац.

Према ријечима старјешине Храма Светог пророка Илије протојереја ставрофора Илије Чупића, реконструкција и обнова вршиће се у три фазе. Прва фаза подразумијева обијање оронулих зидова изнутра те њихово малтерисање и глетовање. Друга фаза предвиђа израду и осликавање фресака. У трећој фази планирано је постављање подног гријања уз керамичке радове, а уједно ће бити обновљен и  комплетан инвентар.

Отац Илија је подсјетио да Храм Светог пророка Илије већ пуних 144 године служи вјерницима као свједок наше православне вјере и постојања на овим просторима. Подсјетио је и да је храм изграђен љубављу наших предака, који су, иако су живјели у много тежим условима него ми данас, оставили ову светињу као трајни залог вјере.

Зато смо се ми, као њихови потомци, окупили на овој вечери да обновимо оно што су нам оставили и сачували као аманет за будућа покољења. Сигуран сам да су сви присутни бар једном у животу обавили неки важан обред управо у Храму Светог пророка Илије – било да су се крстили, вјенчали, преломили славски колач или причестили. Романија је одувијек била православна. У једном периоду, нажалост, ова црква није служила сврси због које је саграђена. Али, од 1967. године када је у њој службу вршио јереј Милосав Видаковић, отац нашег свештеника Младена Видаковића, храм је поново оживио и наставио да дише. Најбоља потврда да смо достојни православља јесте чињеница колико светиња данас имамо на подручју општине Соколац. Поред овог храма, ту су и три манастира, а гради се још неколико цркава тако да ћемо укупно имати чак 18 светиња. Недавно сам рекао митрополиту Хризостому да слободно можемо на улазу и излазу Сокоца поставити таблу на којој ће писати да је ово света гора Романија. Можда једино дио Овчара и Каблара има више светиња, али по броју становника мислим да ниједна општина нема као наша, и на то можемо бити поносни. Управо зато имамо потребу и обавезу да, ову најстарију и најпоштованију цркву, која је неријетко претјесна да прими све вјернике на служби, уредимо и украсимо,  како и доликује другом саборном храму Митрополије дабробосанске – поручио је отац Илија Чупић.

Начелник општине Страхиња Башевић истакао је синоћ да се, посјећујући све цркве на овој регији, увјерио како је наш храм један од ријетких који није уређен на начин као што су остали у окружењу.

Стога се захваљујем Црквеној општини на иницијативи да организује ово донаторско вече, као и свим привредницима, одборницима, директорима установа и појединцима, који су се одазвали и добровољно дали свој прилог. Подијелићу са вама и информацију да смо контактирали више адреса од којих бисмо могли добити одговарајућу помоћ. Тако је Влада Републике Српске издвојила 5.000 КМ, колико и Град Истчно Сарајево. Ми, као општина на чијој територији се налази ова светиња, обезбиједили смо 10.000 марака – рекао је Башевић у свом синоћном обраћању.

Он је нагласио да се кроз ову идеју најбоље показује заједништво православног народа.

Црква је мјесто гдје се сви окупљамо, без обзира на разлике и раздвајања којима смо изложени и којима тежимо сваки дан да се декларишемо. Али зато имамо овај храм, да нас подсјети да смо сви исти и да су у њему наше разлике неважне. Ово донаторско вече нека нам буде примјер јединства, саборности и заједништва – поручио је начелник Башевић.

Програм су употпуниле сестре Дуња и Ива Елез извођењем етно и вјерских пјесама,  а приказана је и богата архива фотографија везаних за Храм Светог пророка Илије.

Црква Светога пророка Илије је грађена између 1876. и 1882. године на локалитету Градац у Сокоцу. Данас је познато да су неимари за зидање соколачког храма користили камен из праисторијских тумула и стећке са локалитета саме градине. Материјал за изградњу соколачког храма доношен је и са локалитета Црквине у Бјелосављевићима, где се налазила чувена православна црква на Гласинцу из 14. века, која се у више наврата спомиње у дубровачким списима. Ова црква претрпјела је страдање од њемачких бомби у вријеме Другог свјетског рата. Црква и парохијски дом обновљени су 1967. године. Од тада до данас испуњава своју мисију окупљајући вјерујући народ у великом броју.