ВОЈЕВОДА ВАСКЕ И ВОЈВОДА БРНЕ –
( Последњи поздрав Василију Видовићу и Браниславу Гавриловићу )
Данас тужно јеца Романија гора
Јер пут Божјег раја у дворове царске
Отишо је један српски крсташ ора
Витез православља, војевода Васке
То је био Србин каквих мало бјеше
Храбрим срцем налик на Страхињић бана
Од Дрине до Книна бојеве је туко
И допад’о страшних и крвавих рана
Са кокардом сјајном на шубари црној
Борио се мушки за крст и за круну
Широм земље Босне витешко му име
До данашњег дана турске буле куну
Узмицао није никад гдје је мегдан
Са душманом клетим тукла војска наша
Бесмртно је име у народу стек’о
Легендарни Васке, херој Илијаша
Али за још једним српскијем јунаком
Моје срце данас од жалости трне
У почасни шпалир ђенерала Драже
И војвода оде Гавриловић Брне
Кроз крваве битке и стратишта многа
Водио је одред “ Дерикоња Саво“
Заслужио мушким и витешким срцем
Да почива вјечно у пространство плаво
Кад Балканом вихор страшног рата дуну
Отиш’о је у рат без стра’ и дилема
С душманима клетим за прса се хват’о
По пољима равним Барање и Срема
Са одредом својим стизао је увјек
На линију прву , на најтежа мјеста
Јуначко му дјело до данашњег дана
Град Вуковар памти и Трпињска цеста
Прославио себе одбраном Илиџе
На Игману славу неумрлу стица
Заслужио да му кроз вјекове дуге
Часно име слави са гусала жица
У крваву стазу историје српске
Уклесан је крвљу траг њихових стопа
И један и други у Божијем рају
Сад сједе крај Павла и Ђујића попа
Ту ђе Милош влада с престола јунака
Ђе се рујно вино из пехара стаче
Друштво ће им правит Дерикоња Саво
И Дреновић Урош са горе Мањаче
Меденица, Шипчић и Станишић Бајо
Пиће с њима вино у јату јуначком
Док им изнад глава поносно виори
Црн четнички барјак са главом мртвачком
А вријеме када самеље им кости
И ковчега њиних кад иструну даске
У памћењу нашем остаће да живе
К’О ВОЈЕВОДА БРНЕ И ВОЈВОДА ВАСКЕ.
Перошевић
