Влада наводи да ће друмско-жељезничка веза створити радна мјеста и унаприједити економију региона, али критичари су забринути због утицаја на животну средину и друштво.
Након 50 година приједлога и бројних покушаја, острво Сицилија коначно ће бити повезано с италијанским копном — ако све овога пута буде текло по плану.
Италијански министар саобраћаја и инфраструктуре објавио је да је Влада одобрила пројекат изградње моста дугог око три километра који ће повезати Сицилију с копном. Очекује се да ће пројекат коштати око 15,6 милијарди долара.
Окачени мост с једним распоном, који би био најдужи те врсте на свијету, служио би и за друмски и за жељезнички саобраћај, повезујући градове Месину на Сицилији и Вила Сан Ђовани у Калабрији.
Пројекат мање цијене био је отказан 2011. године због забринутости у вези с трошковима — који су тада износили око 5,5 милијарди долара — као и због питања да ли је мост уопште потребан. Влада предсједнице Ђорђе Мелони обновила је планове за изградњу моста 2023. године, а владин комитет за планирање сада је званично одобрио пројекат.
План се суочава са широким противљењем, укључујући становнике који страхују да ће морати напустити своје домове због изградње, опозиционе странке и еколошке организације. Да ли ће тај отпор успјети да заустави или одгоди пројекат, остаје да се види.
Италијанска компанија „Вебилд“, која предводи конзорцијум задужен за изградњу моста, саопштила је да ће та веза бити „катализатор инвестиција у јужну Италију“, те да ће створити радна мјеста у региону гдје је стопа запослености релативно ниска.
Забринутост постоји и због утицаја на животну средину који би овај огроман грађевински пројекат могао имати, с обзиром на то да би његова изградња трајала годинама. Изражен је и страх да би се у пројекат могле укључити организоване криминалне групе путем параван-компанија. И Сицилија и Ређо Калабрија су регије у којима мафија има дубоке коријене.
Критичари такође истичу да ће мост бити изграђен у зони склоној земљотресима. Године 1908. разоран земљотрес погодио је Месину, усмртивши око половину становништва и срушивши 90 одсто зграда у граду.
Ове године, Генерална конфедерација рада Италије, највећи синдикат у земљи, упутила је писмо Европској комисији сa забринутошћу у вези с пројектом, указујући на „озбиљне техничке, еколошке, регулаторне и друштвено-критичне проблеме“.
