Majski prevrat – 057.GR

I pošto se uglavnom zna ko je i kako izvršio ovaj čin, mi ćemo se danas pozabaviti razlozima koji su doveli do toga da grupa Obrenovićevskih oficira dignu ruke na svog komandanta.

Obilje laži se poslednjih godine ispredaju o ovom događaju (počev o lažima o nekakvih stotinu Obrenovića koji su tada ubijeni do učešća Karađorđevića u ovom događaju), tako da je važno hladne glave razumeti šta se tada zapravo dogodilo i zašto se to dogodilo.

Zato iznosimo 9 razloga koji su doveli do toga da Obrenovićevski oficiri izvrše Majski prevrat.

1. OBRENOVIĆI, A NAROČITO KRALj ALEKSANDAR, NISU RAZUMELI DA SE U SRBIJI 19. VEKA VEĆ RAZVILA SNAŽNA NARODNA, IZBORNA, DOMAĆINSKA DEMOKRATIJA

Kad se govori o vladavini poslednjeg Obrenovića, uvek se mora imati u vidu da on nije razumeo potrebu da u Srbiji neguje već stvorenu parlamentarnu, narodnu, izbornu demokratiju.

Kao i njegovi prethodnici, a naročito kralj Milan i knez Miloš (koji su listom ubijali svu svoju opozciju), kralj Aleksandar se takođe brutalno obračunavao sa svojim političkim neistomišljenicima, često nerazumevajući težnje naroda za demokratijom i sistemom koji je razvjao političke slobode.

Srbija je tokom vlasti Obrenovića bila konstantna politička bomba u kojoj je sve pucalo od tenzije između potrebe Obrenovića da suzbijaju demokratiju i opoziciju i narodne želje da dobije slobodnu izbornu demokratiju u svojoj Kneževini ili Kraljevini. Svaki čas su pretili politički atentati, bune, državni udari, hapšenja opozicije, novinara itd.

2. TOKOM 14 GODINA SVOJE VLASTI, KRALj ALEKSANDAR OBRENOVIĆ JE IZAZVAO ČAK 3 DRŽAVNA UDARA, 4 PUTA JE MENJAO USTAV I 12 PUTA JE MENJAO VLADU

Kralj Aleksandar Obrenović (1889-1903) je do 1900. godine—kada se oženio Dragom Mašin—uspeo da izazove čak 3 državna udara u Srbiji, 4 puta je menjao Ustav i 12 puta je sam, mimo izbora, promenio Vladu Kraljevine Srbije.

Njegov politički stav se ogledao u svojevrsnom nerazumevanju parlamentarizma i protivljenju funkcionisanju stranačke demokratije i posebno protivljenju postojećim političkim strankama u Srbiji—Liberalima, Radikalima, Naprednjacima i (kasnije) Samostalcima.

Kralj Aleksandar Obrenović je smatrao da samo njemu pripada pravo da arbitrira među srpskim političkim strankama i da se meša u njihove odnose.

Tako bi na primer doveo na vlast jednu stranku, pa bi je zamenio drugom nakon samo par meseci, pa onda trećom itd. Takođe bi ih spajao u nekakve koalicije i fuzije sa samo njemu znanim ciljevima koje su takođe kratko trajale.

3. KRALj ALEKSANDAR OBRENOVIĆ JE PRAKTIČNO ELIMINISAO POLITIČKE STRANKE U SRBIJI

U svojim sumanutim kombinatorkama sastavljanja kratkotrajnih vlada, menjanja ustava i izazivanja državnih udara, pred kraj 19. veka kralj Aleksandar Obrenović je shvatio da njemu političke stranke uopšte nisu potrebne i da može da vlada uz pomoć neutralnih vlada sa anonimusima kao ministrima, potpuno ignorišući narodnu volju uzraženu na izborima.

Kralj bi tako sastavljao Vladu od nestranačkih ličnosti ili ličnosti koje se nisu obazirale na svoje stranke ili sa minimalnim stranačkim uticajima. I čak je takve vlade često menjao po sopstvenim trenutnim hirovima.

Ovakve slabe vlade i njihova kombinatorika su bile konstantan izvor političke nestabilnosti u Srbiji poslednjeg Obrenovića. Na taj način takođe, kralj Aleksandar Obrenović je lako praktično izgubio poverenje celokupne srpske političke elite.

4. ZA RAZLIKU OD SVOG OCA KRALJA MILANA, KRALj ALEKSANDAR OBRENOVIĆ JE IMAO KATASTROFALAN ODNOS SA SRPSKOM VOJSKOM

Kraljevina Srbija se nakon srpsko-turskih ratova 1876-1878 i naročito nakon poražavajuće epizode u srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine, našla u problemu nedostatka adekvatne vojne sile za odbranu zemlje, kao i za nastupajuće ratove za oslobođenje ostatka srpskog naroda od Turaka na Balkanu.

Zato je kralj Milan uložio ogromne napore u naoružavanje vojske, školovanje oficirskog kadra i poboljšanje životnog standarda profesionalnih oficira i vojnika.

Sve to je potirao njegov sin Aleksandar Obrenović po dolasku na vlast. On je u potpunosti skrajnuo vojsku smatrajući da vojska ne treba da ima tako važnu ulogu u jednom modernom društvu.

U vreme Aleksandra Obrenovića, plate su oficirima i vojnicima redovno kasnile, snabdevanje i naoružavanje je skoro potpuno zaustavljeno i više se vodilo računa o politici i kadrovskim pitanjima u vojsci, nego o bilo čemu drugom.

5. KRALj ALEKSANDAR JE ODLUČIO DA SE OŽENI UDOVICOM DRAGOM MAŠIN, KOJA JE IMALA LOŠ UGLED U NARODU

Ne samo zato što je bila udovica rudarskog inženjera Svetozara Mašina i što je bila 10 godina starija od kralja Aleksandra Obrenovića, njegova supruga kraljica Draga nije uživala neki ugled u narodu, a naročito u beogradskoj čaršiji.

Patrijarhalna Srbija tada nije bila spremna da prihvati za novu kraljicu ženu koja je deset godina starija od kralja, uz to i udovica o kojoj su kolali mnogi tračevi, poluistine ali i istinite priče.

Posebno su u narodu odjeknuli protesti roditelja kralja Aleksandra. I kralj Milan i kraljica Natalija su se najoštrije suprotstavili odluci njihovog sina da se oženi udovicom Dragom Mašin.

Čak je i tadašnji Mitropolit beogradski Inokentije, koji je bio glava Crkve u Kraljevini Srbiji, odbio da blagoslovi brak kralja Aleksandra i gospođe Drage Mašin.

6. ODLUKOM DA SE OŽENI DRAGOM MAŠIN, KRALj ALEKSANDAR OBRENOVIĆ JE UVEO ZEMLJU U OZBILjNU POLITIČKU KRIZU

Iako je Aleksandrov otac, kralj Milan Obrenović, planirao da ga oženi nemačkom princezom Aleksandrom fon Šamburg-Lipe, na opšte zaprepašćenje, njegov sin odlučuje da oženi svoju deset godina stariju ljubavnicu gospođu Dragu Mašin, koja potiče iz porodice znamenitog Karađorđevog i Miloševog vojvode Nikole Lunjevice.

Kralj Aleksandar Obrenović, ne samo da je tokom čitave svoje vlasti bio u stalnom sukobu sa svim političkim strankama u Srbiji (Liberalna, Radikalna, Naprednjačka i Samostalna Radikana stranka) i smenjivao ih i dovodio na vlast po sopstvenom hiru, već je odlukom da se oženi gospođom Dragom Mašin uveo zemlju i u ozbiljnu političku krizu.

Kao politička bomba je odjeknula vest koju je saopštio kralj Aleksandar 8. jula 1900. godine da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Mašin.

Naročito su se ženidbi Dragom Mašin suprotstavili ministar policije Đorđe Genčić, koji je odmah iz policijskih arhiva izvadio dvanaest dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima, a iz Rusije se javila Aleksandrova majka, kraljica Natalija Obrenović, oštro govoreći protiv Drage da je bila bludnica i da je nerotkinja.

Ženidbi se naročito suprotstavio bivši kralj Milan, koji je u znak protesta napustio Srbiju i otputovao za Bukurešt, pa za Beč, gde je naredne godine i umro. Kralj Aleksandar se potpuno okrenuo protiv oca i izbio je žestok sukob između oca i sina, pa je čak pomilovao i radikale, koji su ležali na robiji zbog Ivanjdanskog atentata 1899. godine na njegovog oca kralja Milana.

Pojedini ministri, poput ministra inostranih poslova Andre Đorđevića, išli su lično kod beogradskog mitropolita da ga mole da ne da blagoslov mladom kralju. Tek kada je kralj Aleksandar zapretio adbikacijom i odlaskom sa Dragom u francusko mondensko letovalište Bijaric i ostavljanjem zemlje bez kralja, mitropolit je pristao i sve je dogovoreno za venčanje kraljevskog para u Beogradu.

7. BAHATO PONAŠANJE KRALJEVSKOG BRAČNOG PARA, A NAROČITO RODBINE KRALJICE DRAGE OBRENOVIĆ DOPRINOSILI SU ODLUCI DA SE IZVRŠI ATENTAT NA NJIH

Mnogi ljudi bliski kraljevskom bračnom paru ponašali su se bahato i, kako su oficiri smatrali, ophodili su se sa nepoštovanjem prema vojsci.

U tome su naročto prednjačila kraljičina rođena braća, takođe srpski oficiri, Nikodije i Nikola Lunjevica. Njih dvojica su svojim neodgovornim i kavgadžijskim ponašanjem, možda najviše revoltirali mlade oficire koji su izvršili prevrat.

Obojica su bili pijanci i kavgadžije i odmah su preko reda dobijali činove jedan za drugim po udaji sestre za kralja Aleksandra Obrenovića. Viđani su stalno u pratnji sestre-kraljice i zeta-kralja, i kralj Aleksandar je morao da ćuti i trpi dok su se u javnosti kraljičinom bratu Nikodiju Lunjevici obraćali sa „Vaša visosti“.

8. LAŽNA TRUDNOĆA KRALJICE DRAGE I PREVARA JAVNOSTI U VEZI SA TRUDNOĆOM

Nije prošlo ni mesec dana od veličanstvenog venčanja srpskog kraljevskog para kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovića, a već 25. avgusta 1900. godine, kao grom iz vedra neba odjeknulo je saopštenje da je kraljica Draga Obrenović trudna i da će Srbija da dobije naslednika Obrenovića.

Ovako je glasio tekst proglasa objavljenog u „Srpskim Novinama“, 25. avgusta 1900. godine:

„Beograd. Po nalogu Njegovog Veličanstva Kralja objavljuje se, da se zakazano putovanje Njihovih Veličanstava po unutrašnjosti Srbije odlaže za iduću godinu zbog blagoslovenog stanja, u kome se nalazi Njeno Veličanstvo Kraljica po konstatovanju stručnih lekara. Iz Kancelarije Predsednika Ministarskog Saveta, PMBr. 278., Beograd, 25. avgusta, 1900. godine“.

Iako je veći deo srpske javnosti smatrao da je u pitanju prevara i nisu verovali vestima o trudnoći, kao prvu akciju za ovu radosnu vest, kralj Aleksandar je pomilovao sve političke zatvorenike, naročito radikale i one koji su se protivili njegovoj ženidbi. Tako su tada na slobodu pušteni Nikola Pašić, Đorđe Genčić i mnogi drugi.

Kum kraljevskog para, car Nikolaj Romanov je u znak dobrih vesti iz Srbije kupio i poslao za Srbiju zlatnu kolevku za budućeg srpskog prestolonaslednika.

Kralj je takođe u čast kraljičine trudnoće priredio besplatni velelpni bal gde se skupilo više od 800 gostiju.

Na tom balu, kraljica Draga se pojavila u svečanoj ampir haljini i pozdravila sve prisutne i dobronamerne ljude, koji su došli i rekla je da se radi održavanja trudnoće nalazi u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, da malo jede, da se malo kreće i da po ceo dan čita i piše. Draga je baš tada započela da piše svoje autobiografsko delo „Ja Draga“.

Iako je tokom ovih radosnih dana umro i kralj Milan Obrenović (najveći protivnik ženidbe svog sina Dragom Mašin) kralj Aleksandar je poslao izaslanike na očevu sahranu i držao molevstvije za pokoj duši svome ocu u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde ga je u dubokoj crnini ožalila i kraljica Draga.

Uprkos inicijalnom nepoverenju i mišljenju da je u pitanju prevara, srpska javnost i naročito vojni krugovi, pomirili su se sa činjenicom da ukoliko se rodi srpski prestolonaslednik da će se sve smiriti i da će time kraljica Draga postati legitimna srpska kraljica i sve se vratiti u prirodan tok stvari.

Međutim, čuveni ruski doktor Snjegirev, koga je, zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru majke kralja Aleksandra kraljice Natalije, u Srbiju poslao ruski car Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze o trudnoći francuskog doktora Kolea, pregledao je kraljicu u Smederevu, maja 1901. godine.

Nakon više testova ruski doktori su ustanovili da kraljica Draga nije trudna i da trudnoće nikada nije ni bilo.

Ovakva vest je zaprepastila Aleksandra, koji je u naletu besa od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je verovao da su oni prekinuli trudnoću. Ruski lekarski konzilijum je tada javio caru da kraljica Draga nije u blagoslovenom stanju isključivši mogućnost da će se to ikada i dogoditi.

Od ovakvih vesti se kralj Aleksandar zapravo nikada nije oporavio. Kao utehu i znak pažnje prema svojoj ženi, on je izdao zapovest da se 4. konjički puk kralja Milana od 23. maja zove „Konjički puk kraljice Drage“.

Od tih dana i saznanja o lažnoj trudnoći, ličnost kraljice Drage bila potpuno srozana u narodu.

9. VEST DA ĆE, NAKON PREVARE OKO TRUDNOĆE KRALJICE DRAGE, PRESTOLONASLEDNIK SRBIJE BITI KRALJIČIN BRAT NIKODIJE LUNJEVICA BILA JE KAP KOJA JE PRELILA ČAŠU I DOVELA DO UBISTVA KRALJEVSKOG PARA I BRAĆE KRALJICE DRAGE

Ono što je presudilo kod zaverenika da se definitivno opredele za čin ubistva kraljevskog para, bila je informacija, koja je objavljena u ruskoj štampi, da je novi kandidat za srpskog prestolonaslednika rođeni brat kraljice Drage, Nikodije Lunjevica.

Da jedan bahati oficir koji je pritom veliki pijanac i kavgadžija nasledi presto Obrenovića bilo je poniženje koje oficiri nisu mogli da prećute.

Pošto je bilo očigledno da kraljica ne može da rodi naslednika Obrenovića i pošto kralj Aleksandar nije imao živih rođaka (osim svoje majke u Francuskoj), ovakve vesti su zapečatile sudbinu poslednjih Obrenovića.

Zbog svih ovih razloga, a naročito zbog, kako su smatrali, bahatosti kralja Aleksandra Obrenovića, kraljice Drage i njihovog nepoštovanja vojske i države, već tokom leta 1901. godine, elitni Obrenovićevski ofciri: konjički poručnik Antonije Antić, kapetani Radomir Aranđelović i Milan Petrović i poručnici Dragutin Dimitrijević „Apis“ i Dragutin Dulić kreću u zaveru da ubiju srpskog kralja i kraljicu.

Zaverenici su svoje delo izvršili na današnji dan 1903. godine.